Беренгар Иврејски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м BokicaK је преместио страницу Беренгер Иврејски на Беренгар Иврејски |
м Поправљене везе: Отон I → Отон I, цар Светог римског царства |
||
Ред 14:
| владавина =
| претходник = [[Лотар II од Италије]]
| наследник = [[Отон I, цар Светог римског царства|Отон I]]
| династија = [[династија Ивреа]]
| отац = [[Adalbert I of Ivrea]]
Ред 21:
| деца = [[Adalbert of Italy]], [[Guy of Ivrea]], [[Conrad of Ivrea, Розала од Италије, Gerberga d'Ivrea]]
}}
'''Беренгер Иврејски''' ([[]], [[900]] - [[Бамберг]], [[6. јул]] [[966]]) је био [[маркгрофовија Ивреа|маркгроф Ивреје]] који је од 950. до 961. успјешно [[узурпација|узурпирао]] титулу [[краљ Италија|краља Италије]]. Потицао је из [[Франци|франачке]] племићке породице [[Анскариди|Анскарида]]. Био је син маркгрофа [[Адалберт I од Ивреје|Адалберта I од Ивреје]] и [[Гизела од Фурланије|Гизела од Фурланије]], кћери краља [[Беренгар Фурлански|Беренгара I]] из династије [[Унруоцхинзи|Унруоцхинга]]. По женској линији је био потомак франачког цара [[Луј I Побожни|Луја Побожног]].
На мјесту маркгрофа је свог оца наслиједио 923. послије његове смрти. Оженио се за [[Вила од Тоскане|Вилу]], кћер [[Босониди|босонидског]] маркгрофа [[Босо од Тоскане|Босоа од Тоскане]], односно нећаку краља [[Иго од Италије|Ига од Италије]]. Хроничар [[Лијутпранд Кремонски]] управо њој приписује бројне злочине на Беренгаровом двору.
Године 940. је Беренгар уз подршку италијанских племића дигао устанак против свог ујака. Он испочетка није успио, али је Беренгар, добивши правовремено упозорење од стране Иговог сина [[Лотар II од Италије|Лотара II]] избјегао одмазду Игових трупа и побјегао у Њемачку код краља [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]]. Отон се испочетка није хтио петљати у сукоб на југу, те је Беренгар из Њемачке 945. са најамницима напао Италију, свргнуо Ига и на пријестоље номинално довео Лотара.
Лотар је пет година касније умро, а дио хисторичара тврди да га је отровао Беренгар, који се прогласио краљем. Настојећи легитимирати своју власт, настојао је Лотарову удовицу [[Аделаида од Италије|Аделаиду]] присилно удати за свог сина [[Адалберт од Ивреје|Адалберта]]. Када је Аделаиде то одбила, Беренгар ју је дао заточити у замак [[Гарда (Верона)|Гарда]], гдје ју је Wилла стално злостављала. Аделаиде је, међутим, одатле успјела побјећи уз помоћ [[Адалберт Атто од Цаноссе|Адалберта Аттоа од Цаноссе]] те затражити помоћ од Отона. Њемачки краљ је 951. покренуо инвазију на Италију и присилио Беренгара да се склони у [[Сан Марино]]. У међувремену се Отон оженио за Аделаиде, примио заклетве вјерности италијанског племства и себе прогласио "краљем Ломбардије".
То је, на крају признао и сам Беренгар, коме је Отон заузврат прихватио титулу краља Италије, али га присилио да га призна као сизерена. Године 952. је Беренгар у том својству дошао на [[Реицхстаг (Свето Римско Царство)|царску скупштину]] у [[Аугзбург]]у како би се поклонио Отону. Тада је пристао да Отон преузме Фурланску, а Отонов брат, баварски војвода [[Хеинрицх И од Баварске|Хеинрицх И]] Веронску марку.
Међутим, већ 953. је Беренгар дигао устанак и опсјео Верону. Отону је наставио пркосити, а 960. је чак напао [[Папска држава|папска подручја]] под [[Папа Јован XII|Јованом XII]]. Папа је позвао Отона у помоћ и он је разбио Беренгарову војску, те га у децембру 961. након освајања [[Павија|Павије]], прогласио свргнутим. Године 963. је Иванов покушај да иза Отонових леђа преговара с Беренгаровим сином Адалбертом довео до Отоновог марша на Рим у коме је папа свргнут и именован нови папа [[Папа Лав VIII|Лав VIII]]. Беренгар је заробљен и одведен у [[Бамберг]] гдје је умро. Његова супруга је остатак живота провела у самостану.
== Породично стабло ==
| |||