Стефан Владислав — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Архиепископ [[Свети Сава|Сава]] није био задовољан насилном променом власти и 1233. или 1234. отишао је из Будве на исток да још једном посети Свету земљу. Са тог дуготрајног пута се Свети Сава није вратио у Србију. Умро је у [[Велико Трново|Трнову]] 1236. године. Бугари су желели да задрже тело побожног Саве, али је Стефан Владислав отишао тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст је ипак изашао у сусрет Владиславу I и дозволио му да годину дана после смрти Савино тело врати у Србију.{{sfn|Логос|2016|p=142}} Тако је српски краљ је свечано сахранио тело свог стрица у својој задужбини Милешеви.
Када се Радослав вратио као монарх у [[Србија|Србију]], односи са Радославом и Владиславом су непознати, али сигурно није узнемиравао Владислава. Неки историчари мисле да је и чак добио земљу којом је владао. Једино што се зна да је Радослав провео остатак свог живота у миру.{{sfn|ФајрићФајфрић|2000|pp=18}}
 
Бугари су касних [[1230.]] година изгубили [[Браничево]] и [[Београд]]. Мађарски крсташи су напали [[Босна|Босну]] између [[1235.]] и [[1241.]] године. [[Србија]] није директно нападнута од Мађара. Како год, мађарски крсташи су директно угрожавали Хум, а чак су и можда окупирали неке делове. 1237. [[Коломан (херцег)|Коломан]] је напао [[Захумље|Хум]], али се не зна да ли је напао српски Хум (источни), или западни Хум, између Неретве и Цетине, где Срби ниси у то време имали територију. Северни део, којим је владао Владислав је напао Тољен II, али је Владислављева војска одбранила тај део. Крсташи су потиснути ка граници и Владислав их је гонио све до Цетине, али није било већих сусрета. После инцидента, Срби су тврдили да је Хум њихов регион, и Владислав је додао „Хум” у своју титулу. {{sfn|Fine|1994|137}}{{sfn|ФајрићФајфрић|2000|p=18}}
[[Датотека:Manastir Mileseva.jpg|250px|мини|десно|Манастир Милешева.]]
Ови догађаји су угрозили Србију, па су се одвојили од католицизма и остали скроз православни. Алијанса између [[Јован Асен II|Јована Асена II]] је била претња мађарским владарима. Неки историчари мисле да је Владислав прихватио бугарско сизеренство, али не постоји евиденција о томе, јер не постоји ни један извор који тврди да је Владислав признао Јована као врховног господара Србије. Како год, изгледа да је Јован имао велики утицај на политику Владислава. Владислав је касније напустио алијансу са Јованом. Владислав је можда био уплашен због ближих односа са Бугарском, јер је Радослав био у ближим односима са Епиром што је допринело незадовољство у српском племству. Ово указује да Владислав није зависио од Бугарске, јер није био дужан да буде у алијанси. Ако је морао да прихвати сизеренство од Јована, он би највероватније морао бити натеран да се придружи алијанси.{{sfn|ФајрићФајфрић|2000|p=18}}
 
Стефан Владислав I је настојао да уреди односе и са [[Дубровник]]ом. Преговори I са Дубровником [[1234.]] и [[1235.]] довели су до склапања уговора, прма коме се Дубровник обавезао да неће дозволити да се на његовој територији припремају акције против Србије. Стефан Владислав I је потврдио повластице Дубровчана у Србији и ослободио их плаћања могориша за жупу Жрновницу, а за винограде на подручју Реке дубровачке, Дубровник је плаћао српским владарима до турских освајања.{{sfn|Логос|2016|p=143}}
Ред 46:
[[1237.]] године Владислав је потписао споразум за трговање са Гиованијем Дандолом, представником Дубровника. Споразум је дао Дубровнику трговинске привилије под условом да Дубровник више никада не допушта побуне против Србије на њеној територији.<ref>{{citation|first=S.|last=Sarkic|title=The influence of Byzantine ideology on early Serbian law|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01440369208531055|work=The Journal of Legal History|year=1992|publisher=Taylor & Francis}}</ref>
 
[[Папа Гргур IX]] је започео крсташки рат против Богумила у Босни, који су били сматрани [[јеретици]]ма. Централна [[Босна]] није била освојена, и босански [[бан Матеј Нинослав]] и његово племство су се повукли у [[Дубровник]] [[1240.]] године. У једном едикту издатом од стране Нинослава 22. марта 1240. Нинослав је обећао да ће штити Дубровник, ако Владислав нападне.{{sfn|ФајрићФајфрић|2000|p=18}}
 
За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима татарска) најезда. [[Татари]] су упали у Угарску 1241. и стигли до Јадранског мора. Почетком 1242. њихови одреди су пустошили и српске градове на обали Јадранског мора, а у унутрашњост према Дунаву су се вратили вероватно преко северног Космета. При томе су наставили пљачкати подручје кроз које су прошли.{{sfn|Узелац|2015|p=47-50, 54-57}} Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета, краља Стефана Владислава I, се смањио. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I је збачен са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|2016|p=143-144, 151}}