Смисао његових реформи (630. године) био је у налажењу сагласја међу присталицама и противницима [[Четврти васељенски сабор|Халкедонскога сабора]], тј [[ДиофизитизамДиофизитство|диофизитима]]-халкедонитима и [[монофизитство|миофизитима]]-антихалкедонитима. У процес су били увучени и диофизити сиро-персијске ([[Несторијанство|несторијанске]]) традиције [[Црква Истока|Цркве Истока]].<ref>''Селезнев Н. Н.'' [http://east-west.rsuh.ru/article.html?id=67105 Ираклий и Ишоʿйав II: Восточный эпизод в истории «экуменического» проекта византийского императора] // Символ, Вып. 61. (Париж-Москва, 2012), С.280-300.</ref>
