Круна краља Петра I Карађорђевића — разлика између измена

 

== Историја ==

После убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] и [[Драга Обреновић|краљице Драге]], у [[Мајски преврат|Мајском преврату]] [[29. мај]]а [[1903]]. године и краја династије [[Обреновићи|Обреновића]], на престо је доведена династија [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], односно Петар Карађорђевић. Он се из [[Женева|Женеве]] вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио заклетву на преправљени [[Устав Србије из 1888. године]]. Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности. Предвиђена је и израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]], директором [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]], професором [[Велика школа|Велике школе]] и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од [[1871]]. до [[1884]]. године бавио истраживањем српске [[средњовековна уметност|средњовековне уметности]].<ref name="центар">Политикин забавник бр. 2850: [http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2850/01.php „Од делфина круна изливена“], Бранко Богдановић, преузето из Политикиног забавника. стр. 4-7, 22.9.2006, приступ 14.6.2013</ref>

[[Датотека:King Peter I after coronation, 21 September 1904.jpg|мини|лево|250п|Након потписивања Крунске повељу, краљ је пројахао од цркве, Дубровачком и [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловом улицом]], преко [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]], до двора]]

Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Петар је одабрао мотив [[двоглави орао|двоглавих орлова]]. Осим тога, Петров захтев је био да се круна, излије од „Карађорђевог топа”, са циљем да се успостави везе између симбола државности и оруђа којим је та државност стечена, док је сам материјал указивао на скромне, сељачко-војничке корене династије.<ref name="центар" />