Википедија

Стефан Владислав — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 30:
Владислав је рођен око [[1198]]. Његови родитељи су били [[Евдокија Анђел]] и [[Стефан Првовенчани]]. Он је имао два брата Стефана Радослава и Предислава, и млађег полубрата [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Имао је и две сестре од којих је само [[Комнина Немањић|Комнина]] позната.
 
Стефан Првовенчани је умро у [[1228.]]. години. Радослав, његов најстарији син је постао краљ. Крунисан је у Жичи од стране свог стрица Светог Саве. Радосављева млађа браћа, Владислав и Урош су добили доживтно имање. Предислав је био епископ Хума, а касније Архиепископ Србије од [[1263.]]. до [[1270.]]. године.
 
После пораза војске [[епирска деспотовина|епирског]] цара [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодора I Анђела]] код [[битка код Клокотнице|Клокотнице]] у Бугарској [[1230.]]. године од стране бугарског цара [[Јован Асен II|Ивана Асена II]], краљ [[Стефан Радослав]] није могао више рачунати на подршку таста цара Теодора I. Већи утицај на Србију стекао је бугарски владар. Зато се и српска властела одлучила да подржи Радославовог млађег брата Владислава. Крајем [[1233.]]. године или почетком 1234. године, Стефан Радослав је збачен, а на престо је доведен Владислав I. Као што је Радослав имао подршку из [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]], Владислав I је подршку имао из Бугарске, која је у време Ивана Асена II (1218-1241) постала најмоћнија држава на Балкану. Да би ојачао везу са Бугарском Стефан Владислав I оженио [[Белосава Бугарска|Белославом]], кћерком бугарског цара.{{sfn|Логос|2016|p=141-143}}
 
Архиепископ [[Свети Сава|Сава]] није био задовољан насилном променом власти и 1233. или 1234. отишао је из Будве на исток да још једном посети Свету земљу. Са тог дуготрајног пута се Свети Сава није вратио у Србију. Умро је у [[Велико Трново|Трнову]] 1236. године. Бугари су желели да задрже тело побожног Саве, али је Стефан Владислав отишао тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст је ипак изашао у сусрет Владиславу I и дозволио му да годину дана после смрти Савино тело врати у Србију.{{sfn|Логос|2016|p=142}} Тако је српски краљ је свечано сахранио тело свог стрица у својој задужбини Милешеви.
Када се Радослав вратио као монарх у [[Србија|Србију]], односи са Радославом и Владиславом су непознати, али сигурно није узнемиравао Владислава. Неки историчари мисле да је и чак добио земљу којом је владао. Једино што се зна да је Радослав провео остатак свог живота у миру.{{sfn|Фајфрић|2000|ppp=18}}
 
Бугари су касних [[1230.]]. година изгубили [[Браничево]] и [[Београд]]. Мађарски крсташи су напали [[Босна|Босну]] између [[1235.]]. и [[1241.]]. године. [[Србија]] није директно нападнута од Мађара. Како год, мађарски крсташи су директно угрожавали Хум, а чак су и можда окупирали неке делове. 1237. [[Коломан (херцег)|Коломан]] је напао [[Захумље|Хум]], али се не зна да ли је напао српски Хум (источни), или западни Хум, између Неретве и Цетине, где Срби ниси у то време имали територију. Северни део, којим је владао Владислав је напао Тољен II, али је Владислављева војска одбранила тај део. Крсташи су потиснути ка граници и Владислав их је гонио све до Цетине, али није било већих сусрета. После инцидента, Срби су тврдили да је Хум њихов регион, и Владислав је додао „Хум” у своју титулу. {{sfn|Fine|1994|ppp=137}}{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
[[Датотека:Manastir Mileseva.jpg|250px|мини|десно|Манастир Милешева.]]
Ови догађаји су угрозили Србију, па су се одвојили од католицизма и остали скроз православни. Алијанса између [[Јован Асен II|Јована Асена II]] је била претња мађарским владарима. Неки историчари мисле да је Владислав прихватио бугарско сизеренство, али не постоји евиденција о томе, јер не постоји ни један извор који тврди да је Владислав признао Јована као врховног господара Србије. Како год, изгледа да је Јован имао велики утицај на политику Владислава. Владислав је касније напустио алијансу са Јованом. Владислав је можда био уплашен због ближих односа са Бугарском, јер је Радослав био у ближим односима са Епиром што је допринело незадовољство у српском племству. Ово указује да Владислав није зависио од Бугарске, јер није био дужан да буде у алијанси. Ако је морао да прихвати сизеренство од Јована, он би највероватније морао бити натеран да се придружи алијанси.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
 
Стефан Владислав I је настојао да уреди односе и са [[Дубровник]]ом. Преговори I са Дубровником [[1234.]]. и [[1235.]]. довели су до склапања уговора, прма коме се Дубровник обавезао да неће дозволити да се на његовој територији припремају акције против Србије. Стефан Владислав I је потврдио повластице Дубровчана у Србији и ослободио их плаћања могориша за жупу Жрновницу, а за винограде на подручју Реке дубровачке, Дубровник је плаћао српским владарима до турских освајања.{{sfn|Логос|2016|p=143}}
 
[[1237.]]. године Владислав је потписао споразум за трговање са Гиованијем Дандолом, представником Дубровника. Споразум је дао Дубровнику трговинске привилије под условом да Дубровник више никада не допушта побуне против Србије на њеној територији.<ref>{{citation|first=S.|last=Sarkic|title=The influence of Byzantine ideology on early Serbian law|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01440369208531055|work=The Journal of Legal History|year=1992|publisher=Taylor & Francis}}</ref>
 
[[Папа Гргур IX]] је започео крсташки рат против Богумила у Босни, који су били сматрани [[јеретици]]ма. Централна [[Босна]] није била освојена, и босански [[бан Матеј Нинослав]] и његово племство су се повукли у [[Дубровник]] [[1240.]]. године. У једном едикту издатом од стране Нинослава 22. марта 1240. Нинослав је обећао да ће штити Дубровник, ако Владислав нападне.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
 
За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима татарска) најезда. [[Татари]] су упали у Угарску 1241. и стигли до Јадранског мора. Почетком 1242. њихови одреди су пустошили и српске градове на обали Јадранског мора, а у унутрашњост према Дунаву су се вратили вероватно преко северног Космета. При томе су наставили пљачкати подручје кроз које су прошли.{{sfn|Узелац|2015|p=47-50, 54-57}} Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета, краља Стефана Владислава I, се смањио. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I је збачен са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|2016|p=143-144, 151}}
 
У јесен 1243. године [[Стефан Урош I]], његов трећи брат, је постављен на трон. Историчари мисле да је бугарски утицај био јак и непопуларан.{{sfn|Fine|1994|ppp=137}}
[[Датотека:Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg|250px|мини|десно|Србија током владавине Стефана Првовенчаног.]]
Побуњено племство је изабрала Уроша као свог кандидата за краља од [[1242.]]. до јесени [[1243.]]. битка за трон је почела, која је завршена са Владислављевим губитком. Изгледа да га је Урош брзо ухватио и заточио. Главна отпорност против Уроша је вођена од стране Владислављеве жене, Белославе. Белослава је неко време била прогнана у Дубровник. Чињеница да је она организатор отпора против Уроша је позната из едикта насталог у лето [[1243.]]. године.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
На срећу, непријатељство није трајало дуго, а убрзо су се браћа помирила. Урош је био љубазан према Владиславу, дао му је Зету и дозволио му је да има титулу „краља” Није познато зашто је племство било против Владислава, нити детаљи о сукобу између два брата.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
После смењивања, Владислав се измирио са братом и наставио живети у Србији, у [[Скадар|Скадру]],<ref>{{citeCite book |authorlast=Matica srpska |first=Matica| title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911 |location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|pagepages=78}} {{quote|"али ^е факат, да се Владислав доцвпце спомивье увек као крал, поред брата Уроша I. Лпречек мисли да ^е Владислав становао у Скадру. Интереса нтнн су иодатци, коде де Лиречек- прибрао о жени и децн Владислава.}}</ref> а последњи пут се спомиње 1263-64. По неким проценама умро је око [[1269]]. Његово тело је сахрањено у [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]].
 
У току лета [[1990]]. године вршена су велика археолошка ископавања и рестаурација манастира Милешева. Том приликом извршено је ископавање манастирског гробља. У току радова у цркви откривен је гроб Светог краља Владислава. Отварању гроба присуствовао је директор Завода за заштиту споменика културе Србије, Р. Станић, директор Археолошког института из Београда, В. Кондић, проф. Србољуб Живановић из Лондона, др В. Летић из Новог Сада и монаси из манастира. Проф. Живановић је извршио антрополошки преглед и идентификацију [[мошти]]ју Светог краља Владислава. Затим су мошти предате монасима, и сада се налазе у ћивоту постављеном у цркви.<ref>{{Cite web |url=http://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-89/article/mosti-i-grobovi-srpskih-vladara-svetitelja/ |title=Мошти и гробови српских владара-светитеља | људи говоре|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.ljudigovore.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>
Ред 62:
[[Српска православна црква]] га прославља као светитеља 24. септембра тј. [[7. октобар|7. октобра]] по новом календару.
 
Према неким описима Владислава, можемо рећи да је био енергичан, поуздан и топле нарави.<ref>{{cite book | last=Vuković-Birčanin |first=Momčilo |title=Dinastija Nemanjića, žene vladara, zadužbine i crkva (1168-1371)|url=https://books.google.com/books?id=_owYAAAAMAAJ|year=1981|publisher=Izdanje pisca|pagepages=17}} {{quote|Колико се по оно мало сачуваних података о његовој личности може судити,Владислав је био врло енергичан,поуздан и прек човек". Историчар новијег доба др.Миодраг Пурковић у свом делу Српски}}</ref>
[[Датотека:Flag of Serbia 1281.svg|200px|мини|десно|Застава Србије.]]
Син краља Владислава, жупан Деса, је послао делегате из [[Котор]]а у [[Дубровник]] да врате ствари из краљеве благајне, списак ствари је укључен, између осталих ствари, „застава црвене и плаве боје” ("vexillum unum de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог). Ово су најстарије информације о српској застави.<ref>{{cite book|authorlast=Dragana Samardžić|first=Dragana|title=Vojne zastave Srba do 1918|url=https://books.google.com/books?id=Lk8QHQAACAAJ|year=1983|publisher=Vojni muzej}}</ref>
 
Са Белославом је имао троје деце:<ref>Свети Сава принц и просветитељ, Цетиње, Београд 2007.</ref>
Ред 123:
 
== Литература ==
* {{Cite book |last=srpska|first=Matica| title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911|location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|pages=78}} {{quote|"али ^е факат, да се Владислав доцвпце спомивье увек као крал, поред брата Уроша I. Лпречек мисли да ^е Владислав становао у Скадру. Интереса нтнн су иодатци, коде де Лиречек- прибрао о жени и децн Владислава.}}
 
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
Линија 129 ⟶ 130:
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|authorlink=Александар Андрић Логос|title= Историја Срба, 2. измењено издање |url = http://www.istorijasrba.info/download/II.pdf |year=2016|location= Београд|isbn=978-86-85117-31-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Узелац|first=Александар|authorlink=Александар Узелац|title=Под сенком пса : Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века |url =http://www.promacedonia.org/pnv/index.htm |year=2015|location=Београд}}
* {{cite book |last=Фајфрић |first=Жељко|authorlink=Жељко Фајфрић|title=Света лоза Стефана Немање |year=2000|origyear=1998|publisher=Технологије, издаваство, агенција Јанус|location=Београд|url=http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index.html|ref=harv}}
* {{cite book | ref = harv | last = Fine | first = John Van Antwerp | title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest | publisher = University of Michigan Press | year = 1994 | isbn = 978-0-472-08260-5 | url = https://books.google.com/books?id=Hh0Bu8C66TsC|ref=harv}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Владислав”