Трескавица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
Доминира северним делом [[Требињско-фочанска регија|Требињско-фочанске регије]]. Већи део планине се налази у ентитету [[Република Српска|Републици Српској]], а мањи западни део је смештен у ентитету [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]]. Приликом постављања међуентитетске линија разграничења, нису поштоване географске законитости. Административно је подељена између општина [[Трново (општина)|Трново]] (босанска и [[Општина Калиновик|Калиновик]]{{sfn|ПМФ Бања Лука|2006|pp=162}} (хумска или херцеговачка).{{sfn|Билтен|2012|p=17}}
Трескавица достиже највећу дужину од 18 километара у правцу северозапад-југоисток и тај правац заузимају и њене главне косе, док је највећа ширина 14 километара у правцу југозапад-североисток. Окружена је другим високим планиниским масивима: Јахорина, Бјелашница, Височица и Лелијом, од којих је одељена дубоким удолинама. Само се са јужне стране наставља у [[Загорје (Калиновик)|Загорје]].{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}
На Трескавици се налазе многобројни врхови, планинске ливаде, пашњаци.{{sfn|Билтен|2012|p=17}} Највиши врх (2.086 m), има три имена, Ђокин торањ (по лименом торњу, који је као склониште изградио планинар и архитекта Ђоко Петровић и од кога су до данас остала само врата), Паклијаш (због суровости и неприступачности терена, које се налази ) или Мала ћаба ([[каба]], по мештанима из подножја који су га посећивали из религијских разлога). Од осталих врхова истичу се Пашин врх (2070 m), Облик (1876 m), ▼
Трескавица се може поделити на северни виши и јужни нижни део међусобно подељених оштрим кривудавим гребеном (Присида и Сува ластва), који иде на југу почиње Николиним стенама, а завршавају на северу Чабенским стенама.
Северни део је по флори и фауни далеко занимљивији од јужног.{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}
▲На Трескавици се налазе многобројни врхови, планинске ливаде, пашњаци.{{sfn|Билтен|2012|p=17}} Највиши врх (2.086 m), има три имена, Ђокин торањ (по лименом торњу, који је као склониште изградио планинар и архитекта Ђоко Петровић и од кога су до данас остала само врата), Паклијаш (због суровости и неприступачности терена, које се налази ) или Мала ћаба ([[каба]], по мештанима из подножја који су га посећивали из религијских разлога).
Од осталих врхова истичу се Пашин врх (2070 m), Девојачка стена (2058 m), Облик (1876 m),
Јужни део Трескавице је монотон и претежно гола кршка висораван, без нарочитих облика.{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}
Грађена је од тријаских [[кречњак]]а, са развијеним крашким облицима рељефа и траговима плеистоценске глацијације. Североисточним подножјем пролази пут [[Сарајево]] – [[Фоча]].
Линија 90 ⟶ 102:
* {{cite journal|ref={{harvid|Шаренкапа|24. 12. 2016}}|last1=Шаренкапа|first1=А.|editor1-last=Лучкин|editor1-first=Сејад|title=Зашто су чести земљотреси на Трескавици и зашто је то ипак добро?|journal=Фактор|date=24. 12. 2016|url=https://www.faktor.ba/vijest/zato-su-esti-zemljotresi-na-treskavici-i-zato-je-to-ipak-dobro-228544|accessdate=23. 6. 2017|publisher=Симург медиа д. о. о.|location=Сарајево}}
* {{cite book|ref={{harvid|Елаборат|2015|p=70}}|title=Елаборат о успостављању ловишта на подручју Републике Сроске|date=2015|publisher=Влада Републике Сроске, Министарство привреде, шумерстве и вoдoпривреде|location=Бања Лука|url=http://lovackisavezrs.com/wp-content/uploads/2015/11/Елаборат-о-установљавању-ловишта-на-подручју-Републике-Српске.pdf|accessdate=24. 6. 2017}}
*{{cite journal|ref=harv|last1=Гиромета|first1=Умберто|title=Трескавица планина (2088 m)|journal=Хрватски планинар|date=1937|volume=11|url=http://www.hps.hr/hp-arhiva/193711.pdf|accessdate=24. 6. 2017|location=Загреб|issn=0354-0650}}
== Спољашње везе ==
| |||