Војин Дабић — разлика између измена

4.522 бајта додата ,  пре 4 године
нема резимеа измене
(сређивање)
No edit summary
|напомене =
}}
'''Војин Дабић''' ([[2. јануар]] [[1949]], [[Тројеглава]], Славонија) је [[Србија|српски]] је историчар и универзитетски професор (у пензији) који се бави проучавањем политичке и друштвене историје српског народа од 16. до 18. века.
 
Дипломирао је на групи за историју [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]] [[1972]]. године. Почетком [[1973]]. запослио се у [[Историјски институт Београд|Историјском институту]] у [[Београд]]у. Истраживао је историју [[Војна крајина|Војне крајине]] и [[Срби|Срба]] у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Славонија|Славонији]] од 16. до 18. века. Магистрирао је [[1982|1982.]] (тема ''Банска крајина од краја 17. до половине 18. века''). Радио је у архивама [[Загреб]]а и [[Беч]]а где се налази највећи део материјала о овом периоду.
 
Крајем [[1984]]. објавио је монографију ''Банска крајина 1688—1751''. Године [[1992]]. изабран је за асистента на филозофском факултету у Београду за предмет Национална историја новог века. Докторирао је дисертацијом ''Карловачки генералат 1683—1746. године '' на Филозофском факултету у Београду [[1996]]. године. Потом је биран за доцента и ванредног професора. Објавио је више аналитичких радова и тематских збиркицелина изворне грађе. Такође се бавио прикупљањем и обрадом података о ратним злочинима над Србима почињеним током ратних сукоба од 1991. до 1995. докуменатагодине.
 
== Избор из библиографије ==
 
Војин С. Дабић, "Прилог проучавању ратне привреде у Хрватској, Славонији и Банској крајини од половине XVI до краја XVII века", Историјски часопис, 22 (1975), Београд, 91-102.
Војин С. Дабић, "Представке, жалбе и тужбе крајишника из Банске крајине у првој половини XVIII века", Мешовита грађа, 5, Београд 1977, 19-51.
Војин С. Дабић, "Грађа о бунама у Банији од краја XVII до средине XVIII века", Мешовита грађа, 11, Београд 1983, 7-38.
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=1984|title=Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији|location=Београд-Загреб|publisher=Историјски институт & Просвјета|url=http://books.google.com/books?id=rcoKAAAAIAAJ}}
Војин С. Дабић, "Записници крајишких судова у Карловачком генералату 1668-1738. године", Мешовита грађа, 16 (1987), Београд 1988, 7-48.
Војин С. Дабић, "Упутство за региментског аудитора Карловчког генералата", Мешовита грађа, 19, Београд 1989, 34-43.
Војин С. Дабић, "Сењске градске повластице из 1727. године", Мешовита грађа, 19, Београд 1989, 45-50.
Војин С. Дабић, "Насељавање Срба на Желинском властелинству: Дијаспора у Малој Буни од краја XVI до краја XVIII века", Историјски часопис, 37 (1990), Београд 1991, 95-99.
Војин С. Дабић, "Срби на босиљевачком властелинству у XVII веку", Зборник о Србима у Хрватској, 2, Београд 1991, 133-148.
Војин С. Дабић, "Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века", у: Catena mundi, књ. 1, Београд-Краљево 1992, 265-281.
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=2000|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746)|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}
Vojin S. Dabić, "Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts", Историјски часопис, 38 (1991), Београд 1992, 43-76.
Војин С. Дабић, "Преписка Срба у Хабзбуршкој монархији (16-18. век)", у: Писмо: Зборник радова, Београд 2001, 39-70.
Војин С. Дабић, "Српско школство у Хабзбуршкој монархији у XVIII век0у", у: Образовање код Срба кроз векове, Београд 2003, 31-39.
Војин С. Дабић, "Кнезови у Војној Крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII века", Зборник о Србима у Хрватској, 6, Београд 2007, 7-123.
Војин С. Дабић, "Мала Влашка у Славонији. Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века", Српске студије, 1, Београд 2010, 11-38.
 
== Спољашње везе ==
{{портал бар|Биографија|Историја}}