Мит о потопу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 2:
'''Мит о великом потопу''' се налази у предањима многих народа, између осталог у сумерском [[Еп о Гилгамешу|Епу о Гилгамешу]], грчком [[Деукалион]]у и јеврејском предању о [[Нојева барка|Нојевој барци]], индијском спису [[Махабхарата]], [[библија|библији]].
 
'''Нојев [[мит о потопу|потоп]]''' је по [[јудаизам|јудејско]]-[[хришћанство|хришћанском]] учењу сачуваном у Старом завету (Ис 54,9), „послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи)“.<ref>Мифы народов мира (энциклопедия) В 2 т. Т. 2. С. 324 (статья В. Н. Топорова)</ref>
 
„Господ је затворио врата ковчега, после чега, 600. године [[Ноје]]вог живота, 17. дана другога месеца, развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 40 дана и отворише се уставе небеске“ ([[Књига постања|Постање]] 7,11-12).
 
У време око 3246. године п.н.е по библијским изворима: [[Вода]] је лила пет месеци и покрила брда за 15 [[Лакат (мјера за дужину)|лаката]]. После тога вода је почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставио на планини [[Арарат]].
 
Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 40 дана [[Ноје]] је пустио голуба да сазна у којем је стању вода – три пута, који је најзад донео маслинову гранчицу (данас симбол мира), што је Ноју био знак да може изаћи са њудима и животињама (свака врста је била заступљена), а то се догодило 601. године Нојевог живота, на дан нове године, а у 27. дан другога месеца.
Ред 13:
 
== Датирање потопа ==
У доба [[Просветитељство|просветитељства]] идеја ПотопаВеликог потопа, превазилази оквире традиције, и добија релевантнан значај за [[Наука|науку]]. Пре појаве [[Еволуција (биологија)|Дарвинове теорије еволуције]], многе промене у природи научно су објашњаване теоријом катастрофе. Посебно, француски природњак и зоолог [[Жорж Кивје]] је објашњавао нестанак многих врста животиња и промене у природи након великог потопа. Француски историчар Никол Антуан Боуланж је објаснио како су велике бујице промениле површину Земље, и описао многе верске ритуале који гаје сећање на ову глобалну катастрофу.
 
[[Црно море]], је по Рајан-Питмановој [[Теорија црноморског потопа|теорији црноморског потопа]] почетком VI миленијума п.н.е., односно пре потопа било слатководно језеро. <ref>Николаева Н. А., Сафронов В. А. Истоки славянской и евразийской мифологии. М., 1999. С. 85</ref>