Национални комунизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Националкомунизам или национални комунизам''', односи се на различите облике у којима [[комунизам]] усвајају или спроводе лидери у различитим земљама. У свакој независној државној, империји или у зависности, од односа између класе и [[нација|нације]] имале су своје специфичности. [[Руси|Руски]] [[бољшевици]] могу се сматрати први "национални комунисти" у мери у којој Руска [[социјалдемократија]] се толико приметно разликује од социјалдемократије у [[Западна Европа|западној Европи]]. [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјински]] комунисти су развили националне интересе бољшевичке украјнске државе у супротности са званичном политиком [[комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]]. Раскол између Југославије и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а [[1948]]. године од стране [[Југославија|југословенског]] комунистичког вође [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], када је почео процес националног комунизма у свету у вођењу самосталне спољне [[политика|политике]] независно од СССР-а.
Националкомунизам се понекад сматра скретањем у односу на [[марксизам|марксистичке]] темеље комунистичке идеологије, с обзиром да су [[Kарл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] промовисали интернационализам, односно [[Интернационализам (политика)|пролетерски интернационализам]], сматрајући класну борбу важнијим приоритетом од стварања [[национална држава|националних држава]], а тзв. [[буржоаски национализам]] средство којим су владајуће класе по начелу ''подели па владај'' настојале држати у покорности пролетаријат. Kонцепт тзв. [[социјализам у једној земљи|социјализма у једној земљи]], који је постао службена идеологија [[СССР]]-а под водством [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] средином 1920-их, може се такође сматрати првим значајнијим примером скретања од дотадашњих интернационалистичких ставова. Многи политички аналитичари и историчари сматрају да се [[идеологија|идеолошка]] целина [[Стаљинизам|стаљинизма]] састоји од идеолошке мешавине [[Марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]], [[Национализам|национализма]] и [[Традиција|традиционализма]] која у свом коначном облику формира идеолошки концепт тзв. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] ([[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|руског]]) [[Комунизам|комунизма]] тј. [[бољшевизам|бољшевичког]]-[[социјализам|социјализма]], који је настао у [[Царска Русија|Царској Русији]] тј. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетији]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Јосиф Стаљин]], спроводио је [[Империјализам|империјалистичку]] [[Политика|политику]], ширећи империјални утицај Совјетије над државама [[Источни блок|Источног блока]] и целим светом.
Бивше и садашње државе које се могу сматрати националкомунистичким државама су: [[Социјалистичка Република Румунија]] у којој је била службена државна [[идеологија]] националкомунизам под владавином [[Николаје Чаушеску|Николаја Чаушескуа]]; [[Народна Социјалистичка Република Албанија]] која је претендовала на стварање [[Велика Албанија|Велике Албаније]] од територија [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Грчка|Грчке]] где живе [[албанци]], те је била јавно забрањена употреба других језика осим [[Албански језик|албанског језика]] у време владавине [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]]; [[Народна Република Кина]] која се темељила за време владавине [[Мао Цетунг|Мао Цетунга]], и данас се темељи на политичком и идеолошком савезу са [[национализам|националистима]], који је за последицу имао [[Кинеско-вијетнамски рат]] [[1979]]. године чему је предходио [[Камбоџанско-вијетнамски рат]] [[1978]]. године (међусобни ратови између социјалистичких држава) итд; и [[Демократска Република Немачка]] која је испољавала изразити национализам у државној политици.
| |||