Незами Ганџави — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија Писац | име = Незами Ганђави (نظامی گنجوی) | слика = Nizami Rug Crop.jpg | ширина_слике = 250px |… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 39:
'''Незами Ганђави''' ([[Persijski jezik|Persijski]]: نظامی گنجوی, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) (1141-1209). Низами или Незами, чије је право име било '''Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки''', био је сунитски муслиман и персијски песник из 12. века. Незами се сматра највећим песником романтичне [[Епска поезија|епике]] у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за [[Авганистан]], [[Азербејџан]], [[Иран]], регион [[Курдистан]] и [[Таџикистан]]. <ref name="Oxford">{{cite book
==
[[
Његово лично име је било '''Илијас''', а књижевни псеудоним '''Незами''' (налазимо и као '''Низами'''). Рођен је у градској породици у Ганђи (тада у склопу царства Великих [[Селџуци|Селџука]], на територији данашњег [[Азербејџан]]а) и верује се да је цео свој живот провео на Јужном [[Кавказ]]у. Ганђа је у то време био град претежно насељен [[иран
== Родитељи ==
Незами је рано остао сироче и подигао га је његов ујак Хаџа Омар које је на себе преузео бригу о Незамију и пружио му одлично образовање. Његова мајка Раиса је била курдског порекла. Свог оца, чије је име било Јусуф, Незами помиње једном у својим песмама. У истом том стиху, Незами помиње да се његов деда звао Заки.<ref>Barazat Zanjani. “Layla va Majnun-I Nizami Ganjavi: matn-I Ilmi va intiqadi az ru-yi qadimtari nuskha-hayi khatti-I qarn-I hashtum ba zikr-i ikhtilaf-i nusakh va ma’ani lughat va tarikbat va kashf al-bayat”, Tehran, Mu’assasah-i Chap va Intisharat-i Danishgah Tehran, 1369[1990].
== Породица ==
Незами се женио трипута. Његова прва жена је била кипчачка робиња коју му је као део великог поклона посало Фахрудин Бахрам-шах, владар Дарбанда. Она је постала Незамијева „највољенија жена“. Она је родила његовог јединог сина, Мухамада. Умрла је након што је Незами завршио своје дело '''Хусро и Ширин'''. Мухамеду је тада било седам година. Незами свог сина поново помиње у свом делу '''Лејла и Меџнун''' када наводи да он тада има четрнаест година и назива га „јабуком свога ока“. У '''Хафт пејкар-у''' (Седам лепих тела), он такође помиње свог сина и саветује га о преузимању више обавеза, јер његов отац постаје све слабији.
Неки модерни аутори из касног 20. века су тврдили да се његова жена звала Афак. Ову тврдњу је оспорио ирански књижевник Саид Нафиси и неки каснији извори који сматрају да реч афак (afaq)
== Образовање ==
Незами није био филозоф у смислу Авицене или представника теоријског суфизма попут Ибн Арабија.<ref name="Nasr">Seyyed Hossein Nasr, Mehdi Amin Razavi, "The Islamic intellectual tradition in Persia",RoutledgeCurzon; annotated edition (July 4, 1996).
Често ословљаван почасном титулом „хаким Незами“ (мудрац из Незамија). Он је и учени песник и мајстор лиричког и чулног стила. Нема сумње у Незамијево чудесно учење. Подразумевало се да су песници врсни познаваоци многих области; али чини се да је Незами био баш изузетан по том пољу. Његове песме показују да не само да је у потпуности познавао арапску и персијску књижевност и усмене и писане популарне и локалне традиције, него је познавао и разне области као што су математика, астрономија, астрологија, алхемија, медицина, ботаника, егзегеза Курана, исламска теорија и право, ирански митови и легенде, историја, етика, филозофија и езотерична мисао, музика и визуалне уметности.<ref>Maria Sutenly, "Visionary Rose: Metaphorical Application of Horticultural Practice in Persian Culture" in Michel Conan and W. John Kress, "Botanical progress, horticultural information and cultural changes", Dumbarton Oaks, 2007.
== Утицаји и књижевна сцена ==
[[
Недавно откриће и публикација антологије под називом "Нозхат ал-Маџалес" садржи катрене на персијском језику од Незамија и 115 других песника из северозападног Ирана (Аран, Шарван, Азербејџан; укључујући 24 песника из саме Ганђе) из истог периода. За разлику од других делова Персије где су песници углавном били припадници виших слојева друштва као што су учењаци, бирократе и секретари, добар број песника из северозападних крајева долази из обичног народа и радничких породица и често су користили колоквијалне изразе у својој поезији. Наводно, ова књига приказује друштвене услове тога времена, одражавајући пуну распростањеност персијског језика и културе у региону, а што је доказано честом употребом говорних идиома у песмама и професијама многих песника. Утицај северозападног пахлави језика, на пример, који је био говорни дијалекат региона и очигледно је уочљиво у песмама садржаним у овој антологији. Ипак, у исто време, регион Кавказа је био дом јединствене мешавине етничких култура. Хаканијева мајка је била несторијанска хришћанка, мајка Моџира Бајлканија је била Јерменка, а Незамијева мајка Курдкиња. Њихова дела одражавају културну и лингвистичку разноликост региона.
До краја 10. века персијска књижевност је постала распрострањена од источног Медитерана до обала Индијског океана. Најстарији постојећи пример персијске поезије из ове области је дело Катрана Табризија (1009-1072) који је служио на двору династија Шададид и Равадид. Катран Табризи се сматра, како су га неки стручњаци у прошлом веку назвали, оснивачем „азербејџанске“ или „транскавкаске“ школе или „табриске“, „шираванске“ или „аранијске“ школе персијске поезије.<ref>Rypka, Jan. "Poets and Prose Writers of the Late Saljuq and Mongol Periods", The Cambridge History of Iran, Volume 5, The Saljuq and Mongol Periods, ed., Published January 1968. Excerpt: "The school, which begins with Qatran (d. 1072), formed a well defined group of teachers and pupils of whom two, Khaqani and Nezami, were to exert a lasting development of their respective genre: Khaqani being the greatest exponent of the qasida and Nezami the most brilliant writer of romantic epics".</ref><ref>[https://archive.org/details/NozhatAl-majales Sharvānī, Jamāl Khalīl, fl. 13 cent., Nuzhat al-majālis / Jamāl Khalīl Sharvānī ; tāʼlīf shudah dar nīmah-ʼi avval-i qarn-i haftum, tashih va muqaddimah va sharh-i hal-i gūyandigān va tawzīḥāt va fihristhā az Muḥammad Amīn Riyāḥī. Tehran] : Intishārāt-i Zuvvār, 1366 [1987] . 764 pages (In Persian containing the complete publication of the book).
[[
Селџуци су контролу над Ганђом преузели од Шададида 1075. године и проширили персијску књижевност западно, на своје дворове. Средином 12. века, контрола Селџука над регионом је ослабила, а управници провинција, практично независни локални принчеви, даље су подстицали персијску културу, уметност и поезију на својим дворовима. Персијска култура је карактеристично процветала у овом периоду када је политичка моћ била разливена, а персијски остао примарни језик, перисјски цивилни службеници, трговци су били веома тражени, а ривалске династије су наставиле да се отимају око услуга персијских песника. Ово је нарочито важило у Ганђи, кавкаском пограничном граду где је Незами живео. Незами је био штићеник разних владара и посвећивао је своје епове разним ривалским династијама укључујући Селџуке, Илдигузиде (који су имали контролу над Ганђом током већег дела позног 12. века), Ширвахшахе, владара Ахара и Ахмадилије. Иако је уживао заштиту разних владара и принчева, избегавао је дворски живот и уопштено се верује да је живео осамљеничким животом. Како није био дворски песник, не помиње се у аналима династија у којима се наводе имена и догађаји везани за владајуће породице.
Ред 89:
File:Layla and Majnun2.jpg|Сцена из романсе „Лејла и Меџнун“. осујећени љубавници се састају по последњи пут пре своје смрти. Обоје су се онесвестили и Меџнунов старији гласник покушава да оживи Лејлу, док дивље животиње штите пар од непожељних гостију. Илустрација из касног 16. века.
File:Miraj by Sultan Muhammad.jpg|Илустрација Мираџа из Хамсе из 1543. године, вероватно насликана од стране дворског сликара Султана Мухамеда. Ова верзија је урађена за персијског шаха Тахмаспа I..<ref>Bowker. ''World Religions''.
</gallery>
Ред 95:
Пентада (Пет блага – Панђ ганђ) укључује пет Незамијевих књига на персијском:
=== '''
* '''
Етичко-филозофски спев од око 2250 дистиха је посвећеа Фахрудину Бахрам-шаху, владару Ерзинџана. Прича се бави езотеричним темама попут филозофије и теологије. Прича се састоји од двадесет дискурса, сваки од којих представља узорну причу о верској или етичкој теми. Свако поглавље се завршава апострофом самом песнику која садржи његов књижевни псеудоним. Садржај песама је наговештен у наслову сваког поглавља, а оне су написане у типичном хомоилетичком стилу. Приче расправљају о духовним и практичним питањима, забрањеној краљевској правди, ослобођењу од лицемерја, упозоравају на сујету на овом свету и на потребу да се припреми за загробни живот. Општа порука је да Незами проповеда идеални начин живота указујући читаоцима на врховни положај човека међу Божијим створењима, као и на то да се крај живота приближава те је неопходно постати свестан свог духовног одредишта. У неколико поглавља он се бави дужностима краља, али у целости се обраћа уопштено људском роду пре него својим краљевским покровитељима. У уводу, песник пружа увид у своје усамљеничко бдење које се назива халват. Нема индиција да су ово била суфијска бдења, али се користе као књижевна фантазија за обавезу духовно узвишеног песника као што је он желео да буде. У високо реторичком стилу, он тежи да превазиђе ограничење секуларне дворске књижевности. Овим делом, Незами се прикључује опредељењу песијске поезије које је започело са Санаијем, а које су други наставили, пре свега Атар.
Ред 103:
=== '''Хусро и Ширин''' ===
[[
* '''Хусро и Ширин''' (перс.: خسرو و شیرین) (1177–1180)
Ова прича преисламског персијског порекла, која се налази у монументалном историјском епу Шахнами, заснована је на истинитој причи коју су даље романсирали персијски песници. Причу коју је изабрао Незами су наручили селџучки султан Тогрил II, атабег Мухамед ибн Илдигуз Џахан Пахлава и његов брат Кизил Арслан, којима је прича и посвећена. Она садржи око 6500 дистиха и описује љубав сасанида Хусро II Парвиза према јермеснкој принцези Ширин. Хусро и Ширин дочарава причу о удварању краља Хусроа принцези Ширин и његову победу над љубавним ривалом Фархадом. Прича има комплексну структуру и коришћено је неколоко жанрова истовремено; садржане су многе вербалне размене
Утицај приче о Вису и Рамин је приметан у томе кад спев опонаша велику епизоду (када се љубавници расправљају у снегу) из приче о Вису и Рамин, као и песнички метар (хазаџ) Горганијевог дела. Незамијево интересовање за астрологију је такође имало претечу у детаљном астролошком опису ноћног неба у причи о Вису и Рамин. Заузврат, Незамијево ремек-дело је имало огроман утицај на касинје ауторе и направљене су многе имитације овог дела. Са потпуним уметничким и структуралним јединством, еп о Хусреву и Ширин се показао као прекретница не само за Незамије већ за целу персијску књижевност.
[[
Ред 114:
* '''Лејла и Меџнун'''(Pers.: لیلی و مجنون) (1192)
Ова прича је арапског порекла, а касније су је прихватили и улепшали Персијанци. Спев има 4600 дистиха и 1192. године је посвећен Абу ал-Музафару Ширваншаху који је тврдио да води порекло од сасанидског краља, а чији су подвизи осликани у Незамијевих Седам лепих тела (Haft Paykar). Спев је заснован на популарној арапској легенди о несрећном љубавном пару: песник Кајс се заљубљује у своју рођаку Лејлу, али му њен отац не да да се њоме ожени. Лејлин отац јој забрањује сваки контакт са Кајсом и Кајс постаје опседнут њоме и почиње да у јавности пева о својој љубави за Лејлом. Опсесија је постала толико тешка да је он све видео и процењивао кроз Лејлу; одатле и његов надимак „Опседнути“ (Меџнун). Када схвати да не може да буде заједно са Лејлом иако су се други људи заложили за њега, он напушта друштво и го лута пустињом међу зверима. Слика Лејле је била толико дубоко урезана у њему да није могао да једе и спава. Његова једина активност је било опевати песмом жудњу за Лејлом. У међувремену, Лејла је против своје воље удата, али чува своју чедност одбијајући насртање свог мужа. Успева да договори тајни састанак са Меџнуном и они се сусрећу, али немају физички контакт већ са удаљености једно другом рецитују поезију. Лејлин муж умире, што уклања законску препреку да они буду заједно. Ипак, Меџнун је толико фокусиран на своју идеалну представу Лејле да бежи у пустињу. Лејла умире од туге и сахрањују је у венчаници. Када је то чуо, Меџнун је пожурио на њен гроб где је одмах умро. Сахрањени су једно поред другог, а њихов гроб постаје место ходочашћа. Неки сањаре да су се они ујединили у Рају и живе као краљ и краљица. Незами је ову романсу испевао на захтев Ширваншаха Ахсатана. У почетку је сумњао да ће ова једноставна прича о агонији и болу арапског младића који лута голим планинама и врелом пустињом бити одговарајућа тема за дворску поезију и његову културну публику. Његов син га је убедио да прихвати овај пројекат рекавши му: „Гдегод се љубавне приче читају, ово ће их зачинити.“ Незами је у причи користио многе арапске анегдоте у причи, али је такође додао и јаку персијску ноту овој легенди. Прерадио је неповезане приче о Меџнуну како би одговарале персијској романси.<ref>Ali Asghar Seyed-Gohrab, "Layli and Majnun: Madness and Mystic Longing" Brill Studies in Middle Eastern literature, Jun. (2003
Додао је овом спеву и неке технике позајмљене из персијске епске традиције, као шо су опис ликова, однос између ликова, опис времена и окружења итд.
=== '''Искендер-нама''' ===
* '''Искендер-наме''' (перс.: اسکندرنامه) (Књига о Александру) (1194
Романса о Александру Великом садржи око 10500 дистиха. Постоје различита мишљења о томе да ли је ово Незамијев последњи еп или Седам лепих тела. Није сигурно коме је ово дело посвећено, али се помиње владар Ахара, Носарт ал-дин Бишкин ибн Мухамед. Прича је базирана на исламским митовима о Александру Великом који потичу из куранских помињања Зулкарнејна као и из грчке Александриде псеудо-Калистена.
Икбал-нама је опис Александровог личног развоја у идеалног владара по моделу чије порекло преко исламских посредника сеже до Платонове републике. Он води дебате са грчким и индијским филозофима (упореди са Гаршаспнамом) и велики део текста је посвећен разговорима које он има са седам грчких мудраца. Песник онда прича о Александровом крају и додаје опис околности смрти сваког од седам мудраца. Незамијеве представе Александра су попут иранског витеза.
Енглески превод Шараф-наме је објављен 1881. године под називом „Sikandar Nama e Bara“ и доступан је на интернету.
Ред 126:
=== '''Хафт пејкар (Седам лепих тела)''' ===
* '''Хафт пејкар''' (перс.: هفت پیکر) „Седам лепих тела“ (1197) (познато и као Бахрам-нама)
[[
Ова преисламска прича персијског порекла је посвећена владару Мараге Аладину Корп-Арслану. То је прича о сасанидском краљу Бахраму V, кога је Јаздегар добио након што двадесет година није могао да добије дете и након што је преклињао [[Ахура Мазда|Ахуру Мазду]] да му подари дете. Његов авантуристички живот је већ обрађен у Фирдусијевој Шахнами, на шта Незами неколико пута указује. Генерално, његов метод је да изостави оне епизоде које је ранији песник обрадио, или да их се тек укратко дотакне, и да се концентрише на нови материјал. Песник почиње описивањем рођења Бахрама Гура и његовим одрастањем на двору арпаског краља Номана и његовој чувеној палати Хварнак. Бахрам чије је подизање поверено Номану постаје врстан ловац. Лутајући чувеном палатом он открива закључану собу у којој се налази приказ седам принцеза; отуда и име Хафт пејкар (Седам лепих тела). Свака од ових принцеза долази из седам различитих поднебља (традиционална зороастријанско-исламска подела света) и он се заљубљује у њих. Његов отац Јаздегар I умире и Бахрам се враћа у Персију како би преузео престо пре претендената. После неких догађаја он је признат за краља и спашава Персијанце глади. Када је земља стабилизована, краљ трага за седам принцеза и осваја их као своје невесте. Свом архитекти је наредио да сагради седам купола, за сваку од својих нових невеста. Архитекта му говори да сваким од седам поднебља влада једна од седам планета (класичан планетарни систем зороастријанско-исласмског света) и саветује га да осигура добру срећу тиме што ће сваку куполу украсити бојом која се повезује са сваким од поднебља и планета. Бахрам је био скептичан али је послушао савет свог архитекте. Принцезе се усељавају у сјајне павиљоне. Краљ је посећивао принцезе наизменичним данима у недељи; суботом индијску принцезу којом влада Сатурн и тако даље.
== Утицај и наслеђе ==
Ред 134:
=== Персијска култура ===
Утицај Незамијевог дела на потоњи развој персијске књижевности је био огроман и Хамсе је постала шаблон који је имитиран у каснијој персијској поезији (и такође у другим исламским књижевностима). Незамијево наслеђе се нашироко осећа у исламском свету и његова поезија је утицала на развој персијске, арапске, турске, курдске и урду поезије као и многе друге.
Незамијевеи спевови су поред Фирдусијеве Шахнаме били најчешће илустрована књижевна дела персијским минијатурама. Према Енциклопедији Британика: „Незамију се диве у земљама где се говори персијски због његове оригиналности и јасноће стила, иако његова љубав према језику због њега самог, и према филозофским и научним учењима, чине да његова дела буду тешко разумљива просечном читаоцу.“ Незами је писао стихове на персијском и западне енциклопедије попут Енциклопедије Ислама, Енциклопедије Ираника, Енциклопедије Британика и прилози оријенталиста из многих земаља,<ref>AO Tamazishvili. Unknown Pages of Russian Oriental Studies: [Collection] / Ros. Acad. Sciences, Institute of Oriental Studies, St. Peterb. Phil. arch. RAS [status. V. Naumkin (отв. Ed.), NG Romanov, IM Smilyanska]. Moscow: Eastern. lit., 2004. From the History of Study of Nezami-ye Ganjavi in the USSR: around the anniversary – E. Bertels, Stalin, and others. Pp. 173–199. (in Russian)
Међу многим значајним песницима који су узели Незамијеву Пентаду за свој узор треба да се помену: Амир Хусро, Џалал Фарахани, Хаџу Кермани, Мухамед Катеби Тар-Ширин, Абдулрахман Џами, Хатефи Џами, Вахши Бафки, Мактаби Ширази, Али-Шир Наваи, Абдулкадер Бедел Дехлави, Фузули, Хашеми Кермани, Фајзи, Џамали и Ахмед Хани.<ref>{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/kamsa-ye-jamali |title=ḴAMSA-ye JAMĀLI – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref> Незамијева поезија није само утицала на песнике него и на историчаре, попут Равандија, који су се користили његовим спевовима у писању историје. Поред тога, мноштво песника је отпочело своја дела првим стихом из Ризнице тајни.
„Многи каснији песници су опонашали Незамијева дела, иако нису могли да им парирају, а нарочито не да их надмаше; Персијанци, Турци, Индијци, да наведемо само оне најважније. Персијски учењак Хекмат је навео не мање од четрдесет персијских и тринаест турских верзија Лејле и Меџнуна.“
Ред 142:
=== Пријем на Западу ===
[[
Јохан Волфганг Гете пише: „Нежан, високо надарен дух, који је, када је Фирдуси завршио сакупљене јуначке традиције, за материјал својих песама изабрао најслађе сусрете најдубље љубави. Меџнун и Лејла, Хусро и Ширин, љубавни су парови које је он представио; предодређени једно за друго, судбином, природом, навиком, склоностима, страшћу чврсто посвећени једно другом; али раздвојени лудим идејама, тврдоглавошћу, случајношћу, неопходношћу и злом, затим чудесно
Меморисање и рецитовање њиховог књижевног наслеђа је одувек било од виталног значаја за Иранце, чији став према снази писане и усмене речи је пун поштовања. Чак и данас национална страст за поезијом се стално подстиче преко радија и телевизије, у чајџиницама, у књижевним друштвима, у свакодневном разговору, и кроз муша'аре (мusha'areh), такмичења у рецитовању поезије. Незамијево дело служи као средство и симбол ове традиције, јер оно уједињује универзалност са дубоко укорењеним уметничким настојањима, осећајем правде и страшћу за уметношћу и наукама са духовношћу и правом побожношћу. Када је реч о богатству и финоћи метафора, прецизности, префињености психолошких опажања и правој виртуозности приповедања, Незамију нема равног.
Незамијева прича о Лејли и Меџнуну је пружила инспирацију за истоимени хит сингл Ерика Клептона, Лејла. Песма је снимљена са Дереком и Доминосима и објављена је 1970. године на албуму Layla and Other Assorted Love Songs (Лејла и друге разврстане љубавне песме). Незами и његова поезија неузвраћене љубави су имали велики утицај на овај албум. Пета песма на овом албуму, „I Am Yours“ (Ја сам твој), уствари је Незамијева песма за коју је Клептон написао музику.
На Универзитету Кембриџ је 2004. године одржана конференција о Незамија. Зборник радова са конференције је објављен 2011. године под насловом "Nizami: A Key to the Treasure of Hakim" (Незами: кључ ка хакимовом благу).<ref>{{cite book
=== Совјетски Савез ===
Совјетски балет је снимио филм Лејла и Меџнун, назван по спеву Незамија Ганђавија.<ref>Tatiana Egorova ''Soviet Film Music: An Historical Survey''
Мања планета 3770 Незами коју је 1974. године открила совјетска астрономка Људмила Черних названа је по њему.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/312208/Kara-Karayev%20Kara%20Karayev%20(Azerbaijani%20composer).%20Britannica%20Online%20Encyclopedia |title=Kara Karayev (Azerbaijani composer) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref>
=== Азербејџан ===
[[
Незамијев портрет се налазио на азербејџанској новчаници од 500 маната од 1993. до 2006. године. На 800. годишњицу његове смрти, 2008. године, Национална банка Азербејџана исковала је у спомен Незамију комеморативни златник од 100 маната.<ref>[http://www.cbar.az Central Bank of Azerbaijan]. Commemorative coins. [http://www.cbar.az/pages/national-currency/commemorative-coins/1992-2010/ Coins produced within 1992–2010]: Gold coins dedicated to the memory of Nizami Genjevi. – Retrieved on 25 February 2010.</ref>
Ред 162:
== Спољне везе ==
{{Commons|Nezami}}
* [http://persian.packhum.org/persian/bio?anum=0176 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute]
* [http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Ffile%3D17604010%26ct%3D0 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute: Lailî and Majnûn]
* [http://persian.packhum.org/persian/pf?auth=176&work=001 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute: Haft Paikar: TRANSLATED FROM THE PERSIAN,WITH A COMMENTARY, BY C. E. WILSON, B.A. (LOND.)]
* [http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Fauth%3D176%26work%3D002 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute: Eskandar-Nama (The Book of Alexander) translated by
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20070930020027/http://www.azargoshnasp.net/famous/nezami/nezamijuliascott.htm |date=September 30, 2007 |title=Biography of Nezami Ganjavi by Professor Julia Scott Meysami }}
* [http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Teahouse/Figures.html#Nizami Nizami, Jamal al-Din Ilyas]. A biography by Prof. Iraj Bashiri, University of Minnesota.
* [http://rira.ir/rira/php/?page=view&mod=classicpoems&obj=poet&id=30 Nezami's works in original Persian] at RiRa, the Persian Digital Library
* [http://ganjoor.net/ Nezami's works in original Persian] at Ganjoor Persian Library
* [http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Ffile%3D17604010%26ct%3D0 The Legend of Leyli and Majnun]
* [http://www.farhangsara.com/nezami_ganjavi.htm Bio: Nezami Ganjavi]
* [http://www.1902encyclopedia.com/N/NIZ/nizami.html Encyclopædia Britannica Encyclopædia Britannica Eleventh Edition]
* [http://menas.arizona.edu/content/nezami-ganjavi
==
{{reflist|45em}}
== Референце ==
* [http://www.iranicaonline.org/articles/kamsa-of-nezami Encyclopædia Iranica, "Khamsa", Domenico Parrello]
* E.G. Browne. ''Literary History of Persia''. (Four volumes, 2,256 pages, and twenty-five years in the writing). 1998. {{ISBN|0-7007-0406-X}}
* [http://www.azargoshnasp.net/famous/nezami/nezamijuliascott.htm Biography of Nizami Dr. Julie S. Meisami of Oxford University]
* Jan Rypka, ''History of Iranian Literature''. Reidel Publishing Company. 1968 {{OCLC|460598}}. {{ISBN|90-277-0143-1}}
* Chopra, R M, ''Nizami Ganjavi (1141-1209): The Greatest Master of Persian Romantic Mesnavi'', 2014, Sparrow Publication, Kolkata. {{ISBN|978-81-89140-75-5}}
* Christine van Ruymbeke. [http://www3.cambridge.org/uk/catalogue/catalogue.asp?isbn=9780521873642 ''Science and Poetry in Medieval Persia: The Botany of Nizami's Khamsa ''. University of Cambridge Press , 2008.]
* Christine van Ruymbeke. "From culinary recipe to pharmacological secret for a successful wedding night: the scientific background of two images related to fruit in the Xamse of Nezâmi Ganjavi", ''Festschrift in honour of Professor J.T.P. de Bruijn'', ''Persica'', Annual of the Dutch-Iranian Society, (Leiden), (2002
* C. A. (Charles Ambrose) Storey and Franço de Blois (2004), "Persian Literature – A Biobibliographical Survey: Volume V Poetry of the Pre-Mongol Period.", RoutledgeCurzon; 2nd revised edition (June 21, 2004).
* K. Talattof & J.W. Clinton, ''The Poetry of Nizami Ganjavi: Knowledge, Love, and Rhetoric''. –
* Talattof, Kamran, ''Nizami's Unlikely Heroines: A Study of the Characterizations of Women in Classical Persian Literature''.
* [{{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 8vxjAAAAMAAJ }} J. S. Meisami(Translator) ''Haft Paykar: A Medieval Persian Romance''., New York: Oxford University Press, 1995]
* [{{Google books |plainurl=yes |id=z5YccgAACAAJ }} Johan Christoph Burgel & Christine van Ruyuymbeke, "Nizami: A Key to the Treasure of the Hakim ", Amsterdam University Press, 2011]
* [{{Google books |plainurl=yes |id=WnTlAAAAMAAJ }} Peter J. Chelkowski, "Mirror of the Invisible World", New York: Metropolitan Museum of Art, 1975]
|