Незами Ганџави — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Умрли 1209. помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке |
||
Ред 39:
'''Незами Ганђави''' ([[Persijski jezik|Persijski]]: نظامی گنجوی, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) (1141-1209). Низами или Незами, чије је право име било '''Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки''', био је сунитски муслиман и персијски песник из 12. века. Незами се сматра највећим песником романтичне [[Епска поезија|епике]] у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за [[Авганистан]], [[Азербејџан]], [[Иран]], регион [[Курдистан]] и [[Таџикистан]]. <ref name="Oxford">{{harvnb|Meisami|1995|pp=}}</ref> ,<ref name="moin">Mo'in, Muhammad(2006), "Tahlil-i Haft Paykar-i Nezami", Tehran.: pp. 2.</ref>, <ref>Bernard Lewis, “Music of a distant drum”, Princeton University Press, 2001. pp 9: “The Persians went a step further, creating authentic epic tradition comparables with those of Greece, Rome and the Vikings. This too, became in time, a form of Persian national self definition. The most famous of Persian epic poets, Firdawsi (940–1020) has been translated several times. An extract from the story of Farhad and Shirin, as told by the 12th century Persian poet Nizami, exmpelified another form of narrative”</ref><ref>Julie Scott Meisami, Paul Starkeym, “Encyclopedia of Arabic Literature”, Taylor & Francis, 1998. pp 69: “In Arabic literature there has been no artistic elaboration of the story comparable to that undertaken by the Persian poet Nizami“</ref>, <ref name="iranicaonline1913">{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/bacher-wilhelm-binyamin-zeev-1850-1913-was-born-in-liptszentmikls-hungary-today-in-czechoslovakia |title=BACHER, WILHELM – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/225148/Ganca |title=Ganca (Azerbaijan) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref>, <ref>{{Citation|title=Selected Works, Nizami and Fizuli|author=E.E. Bertels|year=1962|publisher=Oriental Literature|others="the fact that unlike the Shia Iranians, "Nizami was righteous Sunni""}}</ref>, <ref name="britannica">{{
== Биографија ==
Ред 54:
== Образовање ==
Незами није био филозоф у смислу Авицене или представника теоријског суфизма попут Ибн Арабија.<ref name="Nasr">Seyyed Hossein Nasr, Mehdi Amin Razavi, "The Islamic intellectual tradition in Persia",RoutledgeCurzon; annotated edition (July 4, ). (1996).
Често ословљаван почасном титулом „хаким Незами“ (мудрац из Незамија). Он је и учени песник и мајстор лиричког и чулног стила. Нема сумње у Незамијево чудесно учење. Подразумевало се да су песници врсни познаваоци многих области; али чини се да је Незами био баш изузетан по том пољу. Његове песме показују да не само да је у потпуности познавао арапску и персијску књижевност и усмене и писане популарне и локалне традиције, него је познавао и разне области као што су математика, астрономија, астрологија, алхемија, медицина, ботаника, егзегеза Курана, исламска теорија и право, ирански митови и легенде, историја, етика, филозофија и езотерична мисао, музика и визуалне уметности.<ref>Maria Sutenly, "Visionary Rose: Metaphorical Application of Horticultural Practice in Persian Culture" in Michel Conan and W. John Kress, "Botanical progress, horticultural information and cultural changes", Dumbarton Oaks, (2007).
== Утицаји и књижевна сцена ==
Ред 95:
Пентада (Пет блага – Панђ ганђ) укључује пет Незамијевих књига на персијском:
=== '''
* '''
Етичко-филозофски спев од око 2250 дистиха је посвећеа Фахрудину Бахрам-шаху, владару Ерзинџана. Прича се бави езотеричним темама попут филозофије и теологије. Прича се састоји од двадесет дискурса, сваки од којих представља узорну причу о верској или етичкој теми. Свако поглавље се завршава апострофом самом песнику која садржи његов књижевни псеудоним. Садржај песама је наговештен у наслову сваког поглавља, а оне су написане у типичном хомоилетичком стилу. Приче расправљају о духовним и практичним питањима, забрањеној краљевској правди, ослобођењу од лицемерја, упозоравају на сујету на овом свету и на потребу да се припреми за загробни живот. Општа порука је да Незами проповеда идеални начин живота указујући читаоцима на врховни положај човека међу Божијим створењима, као и на то да се крај живота приближава те је неопходно постати свестан свог духовног одредишта. У неколико поглавља он се бави дужностима краља, али у целости се обраћа уопштено људском роду пре него својим краљевским покровитељима. У уводу, песник пружа увид у своје усамљеничко бдење које се назива халват. Нема индиција да су ово била суфијска бдења, али се користе као књижевна фантазија за обавезу духовно узвишеног песника као што је он желео да буде. У високо реторичком стилу, он тежи да превазиђе ограничење секуларне дворске књижевности. Овим делом, Незами се прикључује опредељењу песијске поезије које је започело са Санаијем, а које су други наставили, пре свега Атар.
Ред 179:
== Литература ==
* {{Cite book|title=Neẓāmī |publisher=Encyclopædia Britannica |year=2009|work=Encyclopædia Britannica Online |accessdate=2009-02-28 |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/413374/Nezami }} excerpt: ''Greatest romantic epic poet in Persian Literature, who brought a colloquial and realistic style to the Persian epic.'' .... ''Nezami is admired in Persian-speaking lands for his originality and clarity of style, though his love of language for its own sake and of philosophical and scientific learning makes his work difficult for the average reader.''</ref><ref name="Oxford" /> <ref>{{cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |accessdate=2014-03-23}}
* {{cite book|ref= harv|last=Meisami|first=Julie Scott|title=The haft paykar: a medieval Persian romance|url=https://books.google.com/books?id=8vxjAAAAMAAJ|
* [http://www.iranicaonline.org/articles/kamsa-of-nezami Encyclopædia Iranica, "Khamsa", Domenico Parrello]
* E.G. Browne. ''Literary History of Persia''. (Four volumes, 2,256 pages, and twenty-five years in the writing). 1998. {{ISBN|0-7007-0406-X}}
|