Видовдан — разлика између измена

[[Датотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|100п|[[Свети Вид]]]]

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудари]] [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.

Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Одржитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остатци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима.