Савезничка окупација Аустрије — разлика између измена

Трупе [[Маршал Совјетског Савеза|совјетског маршала]] [[Фјодор Толбухин|Фјодора Толбухина]] су 29. марта 1945. године су прешле аустријску границу код Клозтермаринберга у [[Бургенланд]]у.<ref name=E190>{{harvnb|Eisterer|2009|p=190}}</ref> На почетку Бечке офанзиве, 3. априла, аустријски политичар [[Карл Ренер]], који је живио у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]], успоравио је контакт са Совјетима. Јосиф Стаљин је већ успоставио аустријску владу од комуниста који су се налазили у изељеништву, али је Толбухинов телеграм промјенио Стаљиново мишљење у Ренерову корист.<ref name=BO>Bordjugov 2005.</ref>

Совјети су 20. априлуаприла, без тражења сагласности западних савезника,<ref name=S174/> поставили Ренера на чело прелазне владе.<ref name=S174/> Седам дана касније Ренерова влада је ступила на дужност, прогласила независност од Трећег рајха и позвала на стварање демократске државе дуж линија [[Прва аустријска република|Прве републике]].<ref name=S174/> Совјетско прихватање Ренера није било изолован случај, његови службеници су поново упоставили окружну администрацију и именовали локалне званичнике, често према вољи локалног становништва, чак и прије него што су борбе завршене.<ref name=E196>{{harvnb|Eisterer|2009|p=196}}</ref>

Ренера и његове министре су чували и нагледали тјелохранитељи [[НКВД]].{{sfn|Petrov|2009|p=259}} Једна трећина Ренеровог кабинета, укључујући кључна мјеста Државног секретара унутрашњих послова и Државног секретара образова, били су аустријски комунисти.<ref name=S174/> Западни савезници су сумњали да је у току успостављање марионетске државе и нису признали Ренерову власт.<ref name=S174>{{harvnb|Bischof|2009|p=174}}</ref> Британци су били посебно непријатељски настројени;<ref name=S174/> чак га и [[Хари Труман]], који је вјеровао да је Ренер поуздан политичар а не симбол пријетњи Кремља, није признао.<ref name=S174/>