Помазање — разлика између измена

327 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
[[Датотека:Ancient_Egyptian_King.jpg|мини|десно|250п|Помазање у древном Египту.]]
'''Помазање''' ([[Старогрчки језик|грч.]] -{χρισμα}- [''-{chrisma}-'' хризма] — „миропомазање“, -{χρησις}- [''-{chrisis}-'' — хрисис] — „употреба, коришћење“) је [[антика|антички]] обред приликом кога је [[свето уље]] мазано на главу новом краљу или првосвештенику.<ref>[http://hr.wikisource.org/wiki/Glosar_Novog_zavjeta Glosar Novog zavjeta - Wikizvor<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Краљеви [[Израел]]а и велики свештеници примали су помазање уљем као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). Помазање је у почетку било искључива привилегија [[Јевреји|јеврејских]] свештеника. Самуило проширује употребу уља и на [[Хебреји|хебрејске]] владаре[[владар]]е помазавши [[Саул]]а и [[Давид (име)|Давида]]. Све од Мојсија до пророка Самуила, свето уље је користило искључиво свештенство да прими „откривење од Бога“. Било је строго забрањено да се слободно прави и користи јер „оно је свето и ви ћете га сматрати за свето“. За кршење забране следила је најтежа казна: „Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога“.(Излазак 30:33)
 
'''Помазаник''' (хебрејски: {{јез-хебр|מָשִׁיחַ}} [''-{māšîaḥ‎}-'' — машијах/месија], грчки:грч. -{χριστός}- [''-{christós}-'' — христос]) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је [[Бог]] изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани [[хришћани]] су, за разлику од осталих [[Јевреји|Јевреја]], сматрали Исуса[[Исус]]а помазаником, одакле и назив Христос[[христос]], односно Месија[[месија]].
 
== Помазање у хришћанству ==
 
У [[хришћанство|хришћанству]] је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова светог Духа, путем премазивања светим уљем. У [[православље|православном хришћанству]], помазивање се обавља одмах након крштења. „Помазање је изнад крштења. Јер због помазања (гр:грч. -{χρισμα}- [''хризма-{chrisma}-'' хризма]) се зовемо хришћани, не због крштења (гр:грч. -{βάπτισμα}- [''баптизам-{báptisma}-'' — баптизам])“.<ref>Јевеанђеље по Филипу</ref>
 
Детаљан приказ хришћанског помазања даје [[Кирил Јерусалимски]] који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани.
 
Код православних се помазање назива '''миропомазање''' (грчки:грч. -{μυρον χρισμα}- [''-{myron chrisma}-'' — мирон хрисма]) по једном од састојака, миру или измиру, а код католика '''света потврда''' ({{јез-лат: ''|confirmatio''}}) јер потврђује постајање иницијанта хришћанином.
 
У историји нововековне српске државе миропомазани владари били су: [[Милош Обреновић|Кнез Милош Обреновић]], Кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], Кнез [[Михаило Обреновић]], [[Милан Обреновић|Краљ Милан Обреновић]], Краљ [[Александар Обреновић]] и Краљ [[Петар I Карађорђевић]].{{чињеница|date=07. 2011.}}
Анониман корисник