Помазање — разлика између измена

нема резимеа измене
Краљеви [[Израел]]а и велики свештеници примали су помазање уљем као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). Помазање је у почетку било искључива привилегија [[Јевреји|јеврејских]] свештеника. Самуило проширује употребу уља и на [[Хебреји|хебрејске]] [[владар]]е помазавши [[Саул]]а и [[Давид (име)|Давида]]. Све од Мојсија до пророка Самуила, свето уље је користило искључиво свештенство да прими „откривење од Бога“. Било је строго забрањено да се слободно прави и користи јер „оно је свето и ви ћете га сматрати за свето“. За кршење забране следила је најтежа казна: „Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога“.(Излазак 30:33)
 
'''Помазаник''' ({{јез-хебр|מָשִׁיחַ}} [''-{māšîaḥ‎}-'' — машијах/месија], грч. -{χριστός}- [''-{christós}-'' — христос]) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је [[Бог]] изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је [[Персијци|персијски]] краљ Кир (Из 45.1). Рани [[хришћани]] су, за разлику од осталих [[Јевреји|Јевреја]], сматрали [[Исус]]а помазаником, одакле и назив [[христос]], односно [[месија]].
 
== Помазање у хришћанству ==
Анониман корисник