Летопис попа Дукљанина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историчари о летопису: Граматичка грешка
Ред 68:
{{цитат|Commentariolium a te in Craina nuper repertum inter vetustissmas gentis illius scriptaras, dalmatico idiomate compositum, tuo rogatu latinum feci, Croatiae Dalmatiaeque regum gesta continentem; res certe digno relatu et quam non solum nostrae vernacuale linguae gnari, sed etiam Latini intelligant.|[[Иван Лучић]]}} Из овог писма се јасно види да се ради о далматинском језику, па је прилично јасно да је термин харвацко писмо накнадно приписан Калетићу. Ако стварно постоји овакав навод у оригиналу из [[1546.]] године, било би коректно да је Фрањо Рачки назвао Калетића праоцем хрватске повијесне знаности, јер овакав текст са помињањем далматског језика цитира сам Иван Личић, према Рачком.
 
На бази чињеница из ове студије, показује се да се код Дукљанског списа ради о веома важном историјском извору, који ни бројним превођењима, дорадама и измена назива за народе и језике није изгубио суштинску информацију. То потврђује и каснија употреба списа код Марва Обринија и низа католичких аутора.
 
== Јужнословенске земље ==