Крис Кристоферсон — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
=== Детињство и младост ===
 
Рођен је [[22. јун]]а [[1936]]. године у малом граду [[Браунсвил (Тексас)|Браунсвил]], у савезној држави [[Тексас]]. Отац му је био генерал америчког ратног ваздухопловства, а мајка домаћица. Кристоферсонови воде порекло из [[Шведска|Шведске]] и током генерација су били високи официри, најпре у шведској, а онда и у америчкој армији. Као дечак са породицом се често селио по многим местима широм САД-а, због природе очеве службе, тако да је средњу школу завршио у граду Сан Матео у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Након положене матуре, Крис, као добитник престижне „-{Rhodes}-” стипендије, одлази на студије енглеске књижевности на Мертон колеџу [[Универзитет у Оксфорду|Оксфордског универзитета]], које завршава [[1960]]. године са стеченом мастер дипломом. Пријавио се за одлазак у [[Вијетнамски рат|рат у Вијетнаму]], али је уместо тога послат на америчку националну војну академију -{„West"West Point“Point"}-, а по њеном завршетку провеo је три године као припадник хеликоптерских и падобранских јединица стационираних у америчким базама у тадашњој [[Западна Немачка|Западној Немачкој]]. Напредовао је до чина капетана и стекао статус војног ветерана. Вештина управљања војним хеликоптером касније му је била од користи. Наиме, по окончању војне службе и повратку у САД, радио је као пилот хеликоптера на нафтној платформи у [[Мексички залив|Мексичком заливу]]. То је био један од многих послова које је у том периоду радио, будући да је издржавао жену и дете.
 
=== Каријера ===
 
Средином ’60-их одлази у [[Нешвил]], у савезну државу [[Тенеси]], центар тадашње фолк и кантри музичке сцене. У почетку је радио као члан помоћног особља у студију у којем су снимали његови идоли и највеће музичке звезде тог времена, међу којима су били [[Боб Дилан]] и [[Џони Кеш]]. Управо је Кеш тај који је први препознао Крисов изузетан текстописачки таленат и подстакао га да почне да снима сопствене песме. То је био и почетак великог пријатељства које су њих двојица имали све до Кешове смрти 2003. године. Крис је за време боравка у Нешвилу усавршио своје свирање гитаре и усне хармонике и почео да компонује музику за сопствене текстове. Тако [[1966]], у тридесетој години живота, Крис отпочиње своју кантауторску каријеру, по чему његово име до данас остаје најпрепознатљивије. Ипак, истовремено је почео да се бави и глумом, која му временом постаје једнако важна професионална преокупација. До сада је имао преко 80 филмских и телевизијских улога, међу којима су најпознатије улога [[Били Кид|Билија Кида]] у легендарном вестерну ''Пет Герет и Били Кид'' (1973) (другу главну улогу, Пета Герета, играо је Боб Дилан), улога Џона Нормана Ховарда у филму ''Звезда је рођена'' (1976), улога Џејмса „Џима” Аверила у филму ''Врата раја'' (1980) славног оскаровца [[Мајкл Чимино|Мајкла Чимина]] и улога Абрахама Вислера у филмској трилогији ''Блејд'' (1998, 2002. и 2004). Добитник је бројних филмских и музичких награда и признања, од којих су најзначајније награда „[[Награда Златни глобус|Златни глобус]]“ за најбољег главног глумца у играном филму у категорији мјузикла или комедије (1976) за улогу у мјузиклу ''Звезда је рођена'' (у којем је главну женску улогу играла [[Барбра Страјсенд]]) и музичка награда „[[Награда Греми|Греми]]“ за животно дело (2014). Кристоферсон је [[1985]]. године, за музику из филма ''Текстописац'', коју је компоновао и изводио у оквиру улоге, номинован за „Оскара” у категорији филмске музике. Уведен је у [[Кућа славних текстописаца|Кућу славних текстописаца]] [[1986]]. и [[Кућа славних кантри музике|Кућу славних кантри музике]] [[2004]]. године. Занимљиво је да се Крис, поред војне каријере и студија књижевности, у младости једнако успешно бавио и спортом — професионално је играо бокс и рагби, освајао награде и својевремено чак завршио на насловној страници националног спортског журнала -{''"Sports Ilustrated''"}-.
 
Крис данас важи за можда најбољег текстописца у кантри музици и једног од неколико најбољих текстописаца уопште, а награда нешвилског удружења текстописаца однедавно носи његово име. Његове песме говоре о љубави, слободи, страсти, депресији, усамљености, пријатељству, дроги, смрти, социјалним темама, рату, религији и политици. Многе од њих успевају да снажно пренесу служаоцу доживљај аутора и изнутра му приближе тематику о којима говоре, изазивајући код слушалаца одређени лични доживљај. Заједно са [[Мерл Хагард|Мерлом Хагардом]], [[Вили Нелсон|Вилијем Нелсоном]] и [[Вејлон Џенингс|Вејлоном Џенингсом]] зачетник је тзв. -{„outlow“}- кантрија, данас доминантног поджанра у оквиру велике традиције америчке кантри музике. У Кристоферсоновој музици такође се могу уочити елементи рока, блуза, госпела и шансоњерског стила, али су аутентична линија -{„outlow“}- кантри звука (заснованог на акустичној гитари и усној хармоници), снажан и емотиван текстуални израз високог поетског квалитета и специфична боја гласа оно по чему његово стваралаштво остаје препознатљива и што га сврстава у сам врх америчке кантауторске традиције друге половине 20. века. Са Нелсоном и Џенингсом, као и Џонијем Кешом, [[1985]]. године оснива легендарну кантри супергрупу -{The Highwaymen}-, која је снимила три студијска албума и четири сингла и током пуних десет година наступала у САД и широм света. И након што је бенд престао са радом, ова четворица великана, које неки називају „последњи велики амерички хероји 20. века”, заувек су остали нераздвојни пријатељи. Након смрти Џенингса (2002), Кеша (2003) и Хагарда (2015), Крис Кристоферсон и Вили Нелсон остају последња два представника -{„outlow“}- кантрија, али и једни од ретких преосталих музичких легенди своје генерације, не само у жанру кантрија. Кристоферсонове песме, поред споменутих, обрађивали су и други значајни кантри извођачи, као што су [[Доли Партон]], Реј Прајс и Реј Стивенс, али и музичке звезде из других жанрова, попут Дилана, [[Елвис Пресли|Елвиса]], [[Џоан Баез]], [[Џенис Џоплин]] (са којом је Кристоферсон једно време био и у вези, а која је достигла врхунац каријере управо обрадом његове песме -{"Me and Bobby McGee"}-), Реја Чарлса, Гледис Најт са групом -{The Pips}- и других. Песме -{"Sunday Mornin’ Comin’ Down"}-, -{"Me and Bobby McGee"}-, -{"Help Me Make It Trough the Night"}-, -{"Why me, Lord"}-, -{"For the Good Times"}-, -{"Lovin’ Her Was Easier (Than Anything I’ll Ever Do Again)"}-, -{"The Pilgrim, Chapter 33"}-, -{"The Silver Tongue Devil and I"}-, -{"Please Don’t Tell Me How the Story Ends"}-, -{"Nobody Wins"}-, -{"To Beat the Devil"}-, -{"Who's to Bless and Who's to Blame"}- и -{"Theh Killed Him"}- (која представља омаж Крисовим убијеним херојима, [[Мартин Лутер Кинг|Мартину Лутеру Кингу]], [[Махатма Ганди|Гандију]], [[Исус|Исусу]], као и браћи [[Џон Кенеди|Џону]] и [[Роберт Ф. Кенеди|Роберту Кенедију]]; њу је касније обрадио и велики Боб Дилан) само су неки од -{evergreen}- хитова које потписује Кристоферсон. У пола века дугој музичкој каријери издао је 18 студијских албума, 3 „-{live}-“ албума, 4 музичке компилације, 29 синглова и 6 заједничких албума са другим извођачима. На Крисовом студијском албуму -{''The Austin Sessions''}- из [[1999]]. године, који представља његове обраде сопствених највећих хитова из претходног периода, са њим су свирали и певали пратеће вокале, поред осталих, Винс Гил, Алисон Краус и фронтмен -{[[Dire Straits|Dire Straitsa]]}- [[Марк Нопфлер]]. Занимљиво је да је америчка компанија „Гибсон”, која је, уз компанију „Фендер”, највећи светски произвођач гитара и музичке опреме, модел акустичне гитаре коју Крис уобичајено свира назвала по њему „-{The Kristofferson SJ}-”. Први пут у каријери наступио је [[2017]]. године на британском музичком фестивалу „Glastonbury”, а на сцени му се том приликом током две песме на гитари придружио [[Џони Деп]].