Београдски железнички чвор — разлика између измена

[[Датотека:Railway junction belgrade map.jpg|thumb|right|'''Железнички чвор''' и [[Градско саобраћајно предузеће Београд|Јавни превоз у Београду]]. Делови обилазнице, '''железничког чвора''' и мостова преко '''Саве''' и '''Дунава''' су у изградњи или део општег урбанистичког планирања. Предложене '''метро линије''' су на основу '''коначног метро плана''' из 1982. године из [[Београдски метро|београдског метроа]].]]

Главна карактеристика '''железничке шеме''' је да све железничке инсталације пређу '''центар града''' под земље и не сударају се са урбане инфраструктуре. Три тунела дужине 14 -{km}- су изграђена. Они повезују главну железничку станицу '''Прокоп''' са главним пругама на западу, северу и југу града.

'''Београдски железнички чвор''' је ''интермодални пројекат'' за велике даљине, приградски и градски саобраћај, укључујући '''ранжирну станицу''' са приложеним нумерама силазне рампе, маневрисање и утовар-истовар вагона, '''локомотивски депо''', као и велике путничке станице '''Београд-Центар''' и техничке путничке станице у Земуну и Кијеву. ''Градски саобраћај ''сложен у три правца са подземном станицом '''Вуков споменик''' у центру Београда.

Кроз '''Београдски железнички чвор''' пролази '''7 главних међународних пруга''' са значајним капацитетом. Део чвора чине '''15 путничких станица''', ''нова ранжирна станица'' '''Макиш''' која служи за ''међународни транспорт'' са централизованим и аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и ''дневним капацитетом од 600 вагона''. У железничкој станици '''Београд-Центар''' је планирано да се изгради 120.000 -{m&sup2}-; ''пословног простора''.