Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита — разлика између измена

нема резимеа измене
(→‎Титова болест: Ispravljena greška pri kucanju)
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
[[Датотека:Politika 4 maj 1980.jpg|мини|десно|Насловна страна „[[Политика (новине)|Политике]]“ [[4. мај]]а [[1980]]. године]]
'''Смрт Јосипа Броза Тита''', [[Доживотни председник|доживотног председника]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]], [[4. мај]]а 1980. године је био један од најпреломнијих тренутака у [[Историја Југославије|историји Југославије]]. Тада је дошло до смене власти са једног човека на колективно руководство - [[Председништво СФРЈ]]. Многи историчари овај догађај сматрају за почетак [[Распад СФРЈ|распада Југославије]].
 
Титовој сахрани, која је одржана [[8. мај]]а у [[Београд]]у, присуствовало је 209 делегација из 128 земаља света и званично је најпосећенија сахрана неког државника у историји. Тито је сахрањен у бившој зимској башти своје резиденције, тзв. „[[Кућа цвећа|Кући цвећа]]“ и његов гроб је посетило преко 17 милиона људи.
 
== Титова болест ==
Дана [[3. јануар]]а [[1980]]. године због компликација шећерне болести развиле су се промене на доњим удовима, па је Броз примљен у Клинички центар у [[Љубљана|Љубљани]], ради испитивања [[крвни суд|крвних судова]] ногу. [[Ангиографија|Артериографијом]] утврђено је зачепљење површна бутне и завршног дела потколене [[артерија|артерије]] леве ноге. Након извршених дијагностичких процедура, отпуштен је [[5. јануар]]а, са препоруком да уз стални контролу лекарског конзилијума настави интензивно лечења основне болести и насталих компликација.
 
Лекарски конзилијум, који је бринуо о Брозовом здрављу, а чинило га је 8 југословенских лекара - проф. др [[Богдан Брецељ]], проф. др [[Миољуб Кичић]], проф. др [[Миро Кошак]], проф. др [[Јован Ристић (лекар)|Јован Ристић]], проф. др [[Ђорђе Поповић]], проф. др [[Станислав Махкота]], проф. др [[Предраг Лалевић]] и проф. др [[Иво Обрез]], као и проф. др [[Мајкл Дебејки]], из [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и проф. др [[Марат Књажејев]], из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], након извршеног конзилијарног прегледа и косултација констатовао је да постоји опасност од гангрене доњег уда и Титу предложио хирушки захват. На ову операцију Тито прво није пристао, међутим убрзо се предомислио. Повремено су консултовани и проф. др. [[Лудвиг Равник]], проф. др. [[Јоже Хиндешек]], проф. др. [[Чедомир Крстић]] и проф др. [[Радо Кведер]]. У лечењу су све време учествовали и Титови лични лекари: прим. др. [[Звонимир Дитрих]], др. [[Радослав Ђорђевић]], прим. др. [[Светислав Челикић]], др. [[Дамир Храниловић]], др. [[Младен Радмиловић]] и др. [[Миломир Станковић]]. За ову делегацију Тито је приредио ручак. Овом састанку је присуствовао и [[Душан Драгосавац]], тада заменик председника [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]]. <ref>{{Cite news|url=http://news.google.com/newspapers?nid=2245&dat=19800107&id=9LczAAAAIBAJ&sjid=0zIHAAAAIBAJ&pg=2103,5961589|title=Specialist consults on Tito|date = 7. 1. 1980.|work=Lodi News}}</ref>
 
Након савета др Дебејкија и Књажејева, део медицинскиог тима, лекарског конзилијума урадио је [[артеријски бајпас]], леве ноге у покушају да се успостави нарушена циркулација и тиме сачува оболели уд. Прва операција, на крвним судовима Титове леве ноге ивршена је у ноћи између [[12]]. и [[13. јануар]]а, на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Клиничког центра у Љубљани. У постоперативном периоду, након почетног побољшања, констатовано је да операција није успела. Због тешког оштећења [[артерија]], и зачепљења уграђеног графта, дошло је до потпуног прекида [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулације крви]] и убрзане девитализације (гангрене) ткива леве ноге, [[20. јануар]]а, Титу је ампутирана лева [[ноге|нога]]. После ампутације ноге, Титово здравствено стање се привремено побољшало, започета је [[рехабилитација]], а [[28|28. јануар]] јануараа, Броз је премештен са одељења за кардиоваскуларну хирургију на клинику за болести срца и крвних судова.
 
У последњој декади јануара и првој декади фебруара, Броз је стекао и могућност обављања неких од својих редовних председничких послова. У том периоду за потребе његовог оправка изграђена је '''''Вила Срна''''' у близини [[Моровић]]а. <ref>{{cite web |url=http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/187450/Raj-u-koji-Broz-nije-stigao |title=Raj u koji Broz nije stigao |work=[[Blic]] |date=2. Maj5. 2010 |accessdate=2. Maj5. 2010}}</ref>
 
У ноћи између [[9. фебруар|9.]] и [[10. фебруар]]а, болест се нагло погоршала. Јавиле су се пробавне сметње, први знаци отказа функција [[бубрег]]а, а [[11|11.]] фебруара, и знаци срчане слабости. Наведне промене довеле су до првог критичног стања, праћеног потпуним прекидом рада бубрега, у ноћи између [[13. фебруар|13.]] и [[14|14. фебруар]] фебруараа, што је захтевало, свакодневну примену [[хемодијализа|хемодијализе]]. Ионако лоше стање, још више се погоршало крајем фебруара када је због стазе у плућима дошло до појаве [[Упала плућа|упале плућа]], праћене високом температуром и појачаном склоношћу ка спонтаном крварењу у [[Желудац|желуцу]], [[црево|цревима]] и плућима. Инфекција изазвана упалом плућа убрзо је, довела до појаве сепсе, која је током априла увела Броза у критичну фазу болести, септички шок и коматозног стање, због оштећење [[Јетра|јетре]], праћено [[жутица (вишезначна одредница)|жутицом]].
 
У другој и трећој декади фебруара, здравствено стање било је утврђено као тешко, после 9. марта као врло тешко, 18. априла као изузетно тешко, а 22. априла, констатована је [[критична фаза]], праћена [[шок]]ом и [[кома|комом]]. Завршна фаза болести, наступила је у раним поподневним сатима 4. маја, када је у првом лекарским [[саопштење]]у констатована изражена кардиоциркулаторна нестабилност, а одмах затим и у другом критична фаза болести праћена све израженијом кардиоциркулаторном слабошћу.
 
== Припрема за емитовање телевизијске сахране ==
[[5. јануар]]а [[1980]]. у зграду [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], позвани су на разговор, директор [[Радио-телевизија Србије|Телевизије Београд]] [[Милан Вукос]], главни и одговорни уредник [[Душан Митевић]] и редитељ [[Мома Мартиновић]], код тадашњег потпредседника, [[Драгољуб Ставрев|Драгољуба Ставрева]]. Састанак је одржан око поноћи у најстрожој тајности. Ставрев је информисао присутне да је стање председника Јосипа Броза Тита неизвесно и да је направиљен план сахране у случају да се деси да Тито премине. План назван '''''Дан Д + 4''''' и требало је да се реализује од дана Титове смрти до четвртог дана када је предвиђена сахрана а разрађен до најситнијих детаља. Представници државне телевизије су информисани да ће се пренос сахране реализовати и у [[Кућa Цвећа|Кући Цвећа]] тада зимској цветној башти која је била у саставу виле у Ужичкој 15 где ће Тито бити сахрањен. До тада државна телевизија никад није улазила на тај простор па је [[Југословенска народна армија|ЈНА]] направила план положаја камера приликом емитовања сахране. За овај састанак нико није знао од осталих запослених у телевизији.
 
Мома Мартиновић је по налогу директора Милана Вукоса био одређен за главног редитеља преноса сахране и направио је план режије приликом сахране. План је обухватао 10 репортажних кола и 42 камере за покривање преноса. Након представљеног плана генералном директору позвани су најбољи редитељи свих југословенских телевизија на затворен састанак где су им саопштене информације из Савезног извршног већа. У међувремену телевизијска екипа припремљена за сахрану је у ишчекивању тог дана прегледавала снимке сахрана разних познатих личности: [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]], [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] и других. Захваљујући [[Боривоје Мирковић (новинар)|Боривоју Мирковићу]] тадашњем директору [[РТС 2|другог програма]] Телевизије Београд, добијен је снимак сахране [[Луис Маунтбатен|лорда Маунтбатена]] од телевизије [[Би-Би-Си|ББС]]. Ова сахрана је оцењена као најбоља и по њој је урађен модел за предстојећу Титову сахрану. За главног спикера испред телевизије Београд одређен је новинар [[Миодраг Здравковић]] који је требало да прочита проглас [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] на вест о смрти [[председник СФРЈ|председника СФРЈ]]. По завршетку комплетног телевизијског плана, он је држан у строгој тајности до задњег дана када је објављено да је Тито преминуо.
 
== 4 — 84—8. мај ==
=== Смрт ===
Јосип Броз Тито преминуо је у недељу [[4. мај]]а [[1980]]. године у 15.05 часова на Клиници за срце и крвне судове Клиничког центра у Љубљани. Умро је свега три дана пре свог 88-ог рођендана (''7. маја'').
 
Неки од истакнутих лидера на сахрани били су:
{{colbegin|2}}
 
* {{зас|Организација уједињених нација}}: [[Курт Валдхајм]], [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генарални секретар ОУН-а]]
* {{зас|Совјетски Савез}}: [[Леонид Брежњев]], председник {{аббр|ПВС|Президијума Врховног совјета}} СССР и генерални секретар [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|ЦК КПСС]] и [[Андреј Громико]]
* {{зас|САД}}: [[Волтер Мондејл]], потпредседник САД,; [[Лилијан Картер]], председникова мајка,; [[Ејверел Хариман]]
* {{зас|Кина}}: [[Хуа Гуофенг]],; [[Чи Пенгфеј]]
* {{зас|Индија}}: [[Индира Ганди]], председник Владе [[Индија|Индије]]
* {{зас|Бугарска}}: [[Тодор Живков]], председник Државног савета [[Народна Република Бугарска|НР Бугарске]] и први секретар [[Бугарска комунистичка партија|ЦК БКП]]
* {{зас|Пољска}}: [[Војћех Јарузелски]], [[Едвард Гјерек]]
* {{зас|Замбија}}: [[Кенет Каунда]], председник [[Замбија|Замбије]]
* {{зас|Италија}}: [[Сандро Пертини]], председник [[Италија|Италије]],; [[Франческо Косига]]
* {{зас|Северна Кореја}}: [[Ким Ил Сунг]], председник [[Северна Кореја|ДНР Кореје]] и генерални секретар Радничке партије Кореје
* {{зас|Уједињено Краљевство}}: [[Маргарет Тачер]], председник Владе Уједињеног Краљевства,; [[Принц Филип, војвода од Единбурга|принц Филип]], супруг [[Елизабета II|краљице Елизабете -{II}-]],; [[Питер Карингтон]],; [[Фицрој Маклејн]] и; [[Вилијам Дикин]]
* {{зас|Источна Немачка}}: [[Ерих Хонекер]], председник Државног Савета [[Источна Немачка|ДР Немачке]] и генерални секретар ЦК ЈСПН
* {{зас|Јордан}}: [[Хусеин од Јордана|краљ Хусеин]], краљ [[Јордан]]а
* {{зас|Ирак}}: [[Садам Хусеин]], председник [[Ирак]]а
* {{зас|Румунија}}: [[Николаје Чаушеску]], председник [[Социјалистичка Република Румунија|СР Румуније]] и генерални секретар [[Румунска комунистичка партија|КП Румуније]]
* {{зас|Западна Немачка}}: [[Хелмут Шмит]], канцелар [[Западна Немачка|СР Немачке]],; [[Карл Карстенс]], председник СР Немачке и; [[Ханс-Дитрих Геншер|Ханс Дитрих Геншер]], министар спољних послова
* {{зас|Гвинеја}}: [[Ахмед Секу Туре]]
* {{зас|Зимбабве}}: [[Роберт Мугабе]]
* {{зас|Јапан}}: [[Масајоши Охира]]
* {{зас|Аустрија}}: [[Рудолф Киршлегер]],; [[Бруно Крајски]]
* {{зас|Алжир}}: [[Шадли Бенџедид]],; [[Битат Рабах]]
* [[Датотека:Flag of Afghanistan (1980-1987).svg|25px]]: [[Султан Али Киштаманд]]
* {{зас|Луксембург}}: [[Жан, велики војвода Луксембурга]]
* {{зас|Француска}}: [[Рејмон Бар]],; [[Жан Франсоа Понсе]]
* {{зас|Данска}}: принц [[Хенрик од Данске]]
* {{зас|Непал}}: [[Бирендра]]
* {{зас|Шведска}}: [[Карл XVI Густаф Шведски|Карл XVI Густаф]]
* {{зас|Ватикан}}: [[Ахиле Силвестрини]]
{{colend}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* ''Југославија о Титу 1980''. Новинска агенција „[[Танјуг]]“, Београд и НИРО „Комунист“, Београд 1980. година.
* ''Било је часно живјети с Титом''. „Младост“ Загреб и „Просвјета“ Загреб, 1981. година.
* ''Титова последња битка''. „Народна књига“ Београд 1981. година.
 
== Спољашње везе ==
{{Портал|СФРЈ}}
{{Commonscat|House of flowers}}
{{Wikisource|Смрт Јосипа Броза Тита}}
* [http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Titova%20poslednja%20bitka.pdf Титова последња битка]
* [http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364 Изјава Џимија Картера, председника САД (1977–1981) поводом смрти Јосипа Броза Тита, 4. мај 1980]
* [http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/nadali_smo_se_da_ce_ogromno_narodno_jedinstvo_trajati_duze_nego_sto_su_hladni_analiticari_predvidjali.26.html?news_id=113365 Волтер Мондејл, потпредседник САД (1977–1981) о улози САД у Титовој сахрани — 9. јун 2007, Данас]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:640462-Najveca-drzavnicka-sahrana-u-istoriji Највећа државничка сахрана у историји („Вечерње новости”, 17. децембар 2016)]
 
{{Јосип Броз Тито}}
 
{{нормативна контрола}}{{портал бар|СФРЈ}}
[[Категорија:Југославија]]
 
[[Категорија:Јосип Броз Тито]]
[[Категорија:1980.]]
[[Категорија:Југославија]]
[[Категорија:Државне сахране]]
Анониман корисник