Опсада Алезије — разлика између измена

'''Битка код Алезије''', односно '''опсада Алезије''', се одиграла за време [[галски рат|галских ратова]] у јесен 52. п. н. е. када је [[Римска република|римска]] војска под [[Гај Јулије Цезар|Јулијем Цезаром]] опколила војску побуњених [[Гали|Гала]] под [[Верцингеторикс]]ом. Иако у једном тренутку суочени са чак четири пута бројчано надмоћнијим снагама, Римљани су истовремено успели поразити Верцингеторикса и галске снаге које су гапокушале дошледа деблокиратига деблокирају. Након битке се, Верцингеторикс се предао, означивши тако крај организованог галског отпора, односно коначно освајање Галије од стране Римљана. Битка, коју је Цезар детаљно описао у својим ''[[Галски рат (Цезарова књига)|Галским ратовима]],'', сврстава се сматрау једнимнајбоље од најбољих примерапримере Цезаровог ратног умећа, а. ималаИмала је далекосежне последице како по Рим и Галију, тако и по историју Европе уопште.

Алезија је била тврђава на врху брда окружена са долинама река, са јаким одбрамбеним карактеристикама. Пошто би директан напад био највероватније безуспешан, Цезар се одлучио за опсаду, надајући се да добијеће предајуму се Гали предати услед гладовања. РазматрајућиКако да сује око 80.000 војника билибило стациониранистационирано у Алезији, заједно са локалном цивилном популацијом, веровао је да ово неће трајати дуго. Да би имао савршену блокаду, Цезар је наредио да се око Алезије изграде окружујуће фортификације, које се називају циркумвалације, буду саграђене око Алезије. Детаљи грађења ове конструкције су познати из Цезарових мемоара „Коментари о Галском рату“. Око 18 километара дуге и 4 метра високе зидине су саграђене за око 3 недеље. Оне су биле праћене са 4 метра широким каналима постављеним ка унутра, такође око 4 метра дубока.<ref>"...duas fossas quindecim pedes latas, eadem altitudine perduxit..." DE BELLO GALLICO Book VII par 72</ref> Најближе фортификације су били напуњене водом из оближњих река. Ове фортификације су биле опремљене замкама, неколико линија канала од којих су неки били испуњени водом из оближњих река, дубоким рупама испред канала и кулама постављеним на једнаком размаку које су биле опремљене са стандардном римском артиљеријом (скорпио, који је био тешки бацач копаља са невероватном прецизношћу и дометом од око 100м).

Верцингеториксова коњица је често ометала грађење да не би дошло потпуног окруживања. Римска помоћна коњица (auxilia) је доказала своју вредност и држала их по страни. После око 2 недеље посла, део галске коњице је успео да побегне кроз незавршени део фортификације. Очекујући да ће сада помоћнепротив трупењега бити послате помоћне трупе, Цезар је наредио изградњу друге линије фортификација, контравалација, која јесу окренутабиле окренуте ка споља, иса намером да држидрже његову војску између првог зида и галске помоћи. БилаБиле јесу идентичнаидентичне првој у дизајну, и дугадуге 21 километар и укључивалаукључивале јесу око 4 коњичка кампа.

На крају септембра, Гали, под командом Комијуса, покушали су да упадну унутра нападајући Цезарову контравалацију. Верцингеторикс је наредио истовремени напад на унутрашњу циркумвалацију. Ниједан од ових покушаја није успео и борба се завршила предвече. Следећег дана, Гали су напали под окриљем ноћи. Овог пута су наишли наимали више успеха и Цезар је био принуђен да напусти неке делове своје фортификације. Само брзи напад коњице под командом Марка Антонија и Гаја Требонија је спасао ситуацију. Унутрашњи зид је такође био нападнут, али присуство ровова, које су Верцингеториксове снаге морале да пређу, довољно их је успорило довољно. У ово доба, позиција римске војске је такође ослабила. Такође опкољени, храну су почели да пажљиво деле и људи су били скоро наблизу физичкојфизичке изнемоглости.

Следећег дана, 2. октобра, Верцасивелаунус (Верцингеториксов рођак), лансирао је масованмасовни напад са 60.000 људи, фокусиран на слабост на римској фортификацији (круг на слици) коју је Цезар покушао да сакрије, али је откривена од стране Гала. На том подручју је због природних препрека било немогуће правилно направити зид. Напад је био синхронизован са Верцингеториксовим снагама које су напале унутрашње фортификације са свих страна. Цезар је веровао у обученост и дисциплину својих људи и послао је наређење да једноставно држе линију. Он је лично јахао уздуж борбене линије и храбрио своје легионаре. Лабијенусова коњица је била послата да помогне одбрану на месту где је фортификација била угрожена. Како се притисак појачавао, Цезар је био натеран на покрене контранапад на унутрашњу офанзиву и успео је да одгурне Верцингеториксове људе. У то време, део држанкоји одје странедржао ЛабијенусаЛабијенус био је био на ивици пропасти. Цезар се одлучио за очајничке мере и узео је 13 коњичких кохорти (око 6.000 људи) да нападне око 60.000 Гала са леђа. Ово је изненадило и нападаче и браниоце. Када су видели да се њихов командант излаже таквом ризику, Лабијенусови људи су удвостручили своје напоре и натерали су нападаче на повлачење. Успаничена војска у повлачењу је била лак плен за дисциплиновану римску потеру, и ово је још један пример масакра војске у повлачењу у ратовању старог века. Гали у повлачењу су били масакрирани, и Цезар у својим ''Коментарима о Галском рату'' примећује да је само чиста исрпљеност његових људи спасла Гале од потпуног уништења.

Из Алезије, Верцингеторикс је сведочиобио поразусведок пораза снага послатих њему у помоћ. Суочавајући се са изгладнелошћу и слабим моралом, био је приморан на предају без финалне битке. Следећег дана, галски лидер предао је своје оружје Јулију Цезару, стављајући тачку на опсаду Алезије.

Верцингеторикс је заробљен и одведен у Рим, где је наредних 5 година чекао да буде погубљен и изложен у Цезаровом тријумфу (величанствена парада у част генерала). ШтоТо је била римска традиција у погледу са пораженим непријатељским лидерима,. наНа крају параде је одведен у Тулијанум (такође познат и као Мамертински затвор) где је речено да је био задављен, мада је највероватније био погубљен у затвору.

Прецизне цифре за величину армија које су учествовале, и број жртава, тешко је сазнати. Такве цифре су одувек биле моћна пропаганда. Цезар, у свом делу ''Comentarii De Bello Gallico'', прича о помоћним трупама Гала које су имале 250.000 људи, што је вероватно претеривање са циљем да уздигне сопствену победу. На несрећу, једини подаци су римски и вероватно измењени. Модерни историчари верују да је реалнија бројка од 80.000—100000-100.000 људи је вероватна. Једина позната чињеница је да је сваки Цезаров војник добио Гала као роба, што значи да било око 40.000 заробљеника, углавном из гарнизона под опсадом. Помоћне трупе су претрпеле тешке губитке, као и многе друге армије које су бежале пред оружјем брзе римске коњице.

Цезарова победа над комбинованим Галскимгалским снагаснагама је довела до римске доминацијадоминације над Галијом наредних 500 година. Ипак, племена која нису послала пуно војске су и након ове битке пружала отпор ЦеѕаруЦезару. Победа је такође изазвала његову свађу са римским аристократама, што је довело до његове инвазије на Италију.