Манастир Озрен — разлика између измена

| опис слике = Црква Св. Николе

| држава = Република Српска, БиХ

| ктитор = [[Стефан Драгутин]]

| локација = [[Калуђерица (Петрово)|Калуђерица]]

[[Манастир Моштаница|Моштаницу]] у [[Босанска Крајина|Крајини]] љутој...|Кашић, 1982. pp. 54.}}

 

 

Када је краљ Стефан Драгутин [[1284]]. године примио на управу сјевероисточну Босну, као зет и вазал угарског краља, затекао је овдје тројаку вјерску ситуацију. Као зет римокатоличког двора у духу Немањићке политике, Стефан Драгутин није дирао у [[католичка црква|римокатоличку цркву]] гдје је она имала дугу традицију. Он је у овој области [[Усора (област)|Усора]] и [[Со]]ли тежио да искоријени трећу јеретичку тзв. „[[Црква босанска|цркву босанску]]“ која се крајем ХIII вијека појављује као уточиште многих јеретика који су побјегли из православних и римокатоличких земаља. [[Данило II (архиепископ српски)|Архиепископ Данило]] у „''Животима краљева и архиепископа српских''“ описује како је краљ Драгутин многе јеретике обратио у хришћанску вјеру и присајединио их светој саборној и апостолској цркви. Колико је у то вријеме подигнуто цркава и манастира свједочи и чињеница да је овај дио Драгутинове државе имао и засебног епископа „'''босанског'''“.

Обнова манастира започета је [[1775]]. године и везује се за [[Требиње|требињске]] калуђере Јоаникија и Јосифа. Након [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] Озрен је поново напуштен, а турска освета пала је и на тадашње свештенство.

 

 

То је био довољно снажан повод да свештеници са својим напаћеним народом започну поново обнову свога Озрена. О овој обнови постоји запис и у Требнику [[Москва|московског]] издања, за који се сматра да је дар цара [[Александар I Павлович|Александра]] свештенству и монаштву манастира.