Википедија

Bakterijska ćelijska struktura — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м razne ispravke; козметичке измене
м Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми
Ред 12:
Ćelijski oblik je generalno karakteristika datih bakterijskih vrsta, mada on može da varira u zavisnosti od uslova rasta. Neke bakterije imaju kompleksne životne cikluse koji obuhvataju produkciju stabala i dodataka (e.g. ''[[Caulobacter crescentus|Caulobacter]]''), dok neke proizvode kompleksne strukture koje nose reproduktivne spore (e.g. ''[[Myxococcus]]'', ''[[Streptomyces]]''). Bakterije generalno formiraju prepoznatljive ćelijske morfologije koje su uočljive pod [[mikroskopija|svetlosnim mirkroskopom]], i distinktne morfologije kolonija kad se gaje na [[Петријева шоља|Petrijevim šoljama]].
 
Jedna od najočiglednijih strukturnih karakteristika [[bakterija]] je (uz neke izuzetke) njihova mala veličina. Na primer, ''[[Escherichia coli]]'' ćelije, koje su bakterije "prosečne" veličine, su oko 2&nbsp;µm ([[mikrometar|mikrometra]]) duge, imaju dijametar od 0.5&nbsp;µm, i ćelijsku zapreminu od 0.6 - 0.7 μm<sup>3</sup>.<ref>{{cite journal |author=Kubitschek HE |title=Cell volume increase in Escherichia coli after shifts to richer media |journal=J. Bacteriol. |volume=172 |issue=1 |pages=94–101 |date = 1993-01-. 01. 1993|pmid=2403552 |pmc=208405 }}</ref> Tome odgovara vlažna masa od oko 1 [[pikogram]]a (pg), podrazumevajući da se ćelije sastoje uglavnom od vode. Suva masa pojedinačne ćelije se procenjuje da je 23% vlažne mase, što je 0,2 pg. Oko polovine suve mase bakterijske ćelije se sastoji od ugljenika, i isto tako oko polovine se može pripisati proteinima. Stoga, tipičan potpuno izrasli 1-litar kulture ''[[Escherichia coli]]'' (sa optičkom gustinom od 1.0, što korespondira ca. 10<sup>9</sup> ćelija/ml) daje oko 1 g vlažne ćelijske mase.<ref>{{cite journal |author=Capaldo-Kimball F |title=Involvement of Recombination Genes in Growth and Viability of Escherichia coli K-12 |journal=J. Bacteriol. |volume=106 |issue=1 |pages=204–212 |date = 1971-04-01. 04. 1971|pmid=4928007 |pmc=248663 }}</ref> Mala veličina je ekstremno važna zato što omogućava formiranje velikih odnosa površine i zapremine. To je preduslov za brzo preuzimanje i intracelularnu distribuciju hranljivih materija i izlučivanje otpada. Pri niskim odnosima površine i zapremine difuzija nutrienata i otpadnih produkata kroz bakterijske ćelijske membrane je organičavajući faktor brzine kojom se odvija mikrobni metabolizam, te je ćelija manje evoluciono sposobna. Razlog za postojanje velikih ćelija nije poznat, mada postoje spekulacije po kojima se povećana ćelijska zapremina prvenstveno koristi za čuvanje viška nutrijenata.
 
== Ćelijski zid ==
Ред 18:
Ćelijski zid se sastoji od membrane oko citoplazme i spoljašnjeg ćelijskog zida. Kao i kod drugih organizama, bakterijski ćelijski zid daje strukturni integritet ćeliji. Kod [[prokariote|prokariota]], primarna funkcija ćelijskog zida je zaštita ćelije od internog [[turgorni pritisak|turgornog pritiska]] uzrokovanog daleko višim koncentracijama proteina i drugih molekula unutar ćelije u poređenju sa njenim spoljašnjim okruženjem. Bakterijski ćelijski zid se razlikuje od zida svih drugih organizama po prisustvu [[peptidoglikan]]a, koji su locirani neposredno izvan [[Ћелијска мембрана|citoplazmatične membrane]]. Peptidoglikan se sastoji od polisaharidne osnove, koja naizmenično sadrži [[N-Acetilmuraminska kiselina|N-acetilmuraminske]] (NAM) i [[N-Acetilglukozamin|N-acetilglukozaminske]] (NAG) ostatke u jednakim količinama. [[Peptidoglikan]] je odgovoran za krutost bakterijskog ćelijskog zida i za određivanje ćelijskog oblika. On je relativno poroza i ne smatra se barijerom u smislu permeabilnositi za male supstrate. Dok svi bakterijski ćelijski zidovi (uz nekoliko izuzetaka, kao što su ektracelularni paraziti ''[[Mycoplasma]]'') sadrže peptidoglikan, sve ćelije nemaju iste sveukupne strukture. Pošto je ćelijski zid neophodan za opstanak bakterija, dok nije prisutan kod pojedinih [[eukariote|eukariota]], nekoliko klasa [[antibiotik]]a (naročito [[penicilin]]i i [[cefalosporin]]i) zaustavaljaju bakterijske infekcije putem ometanja sinteze ćelijskog zida, što nema uticaja na ljudske ćelije. [[Beta-laktamski antibiotik|''β''-Laktamski antibiotici]] kao što je penicilin inhibiraju formiranje peptidoglikanskih unakrsnih veza u bakterijskim ćelijskim zidovima.
 
Postoje dva glavna tipa bakterijskih ćelijskih zidova, koji su prisutni kod [[gram-pozitivna bakterija|gram-pozitivnih bakterija]] i [[Gram negativne bakterije|gram-negativnih bakterija]], koje se diferenciraju po njihovim responsu na [[bojenje po Gramu]]. Kod oba tipa bakterija, čestice od oko 2&nbsp;nm mogu da prođu kroz peptidoglikan.<ref>{{cite journal |last1=Demchick |first1=P |last2=Koch |first2=AL |title=The permeability of the wall fabric of Escherichia coli and Bacillus subtilis |journal=J. Bacteriol. |volume=178 |issue=3 |pages=768–73 |date = 1996-02-01. 02. 1996|pmid=8550511 |pmc=177723 |url=http://jb.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=8550511 }}</ref> Ako je bakterijski ćelijski zid potpuno uklonjen, to se naziva [[protoplast]]om, dok ako je parcijalno uklonjen, naziva se [[sferoplast]]om. Enzim [[lizozim]], prisutan u ljudskim suzama, isto tako razlaže ćelijske zidove bakterija i prestavalja glavnu telesnu odbranu od infekcija očiju.
 
== Reference ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Bakterijska_ćelijska_struktura”