Ии Наосуке — разлика између измена

| име = Ии Наосуке

| слика = Ii Naosuke.jpg

| ширина_слике =

| опис_слике = Ии Наосуке

| датум_рођења = {{датум рођења|1815|11|29|mf=y}}

| место_рођења = [[Едо]]

| држава_рођења = Јапан

| датум_смрти = {{датум смрти|1860|3|24|1815|11|29|mf=y}}

| место_смрти = [[Едо]]

| држава_смрти = Јапан

| националност = Јапанац

| занимање = Даимјо области [[Хиконе (феудална област)|Хиконе]]

| активни_период = 1846. - 18601846—1860.

| претходник =

| наследник =

{{nihongo|'''Ии Наосуке'''|井伊 直弼||[[29. новембар]] [[1815]].&nbsp; – [[24. март]] [[1860]].}}<ref>По грегоријанском календару убиство се десило у суботу, 24. марта 1860. или по старом јапанском календару трећег дана, трећег месеца, седме године ''Ансеи'' ере (安政七年三月三日).</ref> био је ''[[даимјо]]'' области [[Хиконе (феудална област)|Хиконе]] (1850–1860) и [[таиро]] (премијер) [[Токугава шогунат]]а. У историји је остао познат као особа која је потписала Харисов уговор који је дозволио отварање преосталих лука Јапана за страну трговину и екстратериторијалност америчким држављанима на јапанском тлу.

Када је шогун [[Токугава Ијесада|Ијесада]] умро без наследника, Наосуке се залагао да га на том месту наследи [[Токугава Ијемочи|Ијемочи]] сукобивши се директно са фракцијом који су за ту позицију подржавали [[Токугава Јошинобу|Јошинобуа]]. Када је Ијемочи изабран као четрнаести шогун, Наосуке је извршио [[Ансеи чистка|чистку неистомишљеника]] прогоном, хапшењима, кућним притворима и погубљењима што му је донело негативну репутацију међу становништвом. У Еду, током 1860. године, код Сакурада капије Едо замка убијен је од стране [[ронин]] самураја већином из области Мито.<ref>McClain, James L. 2002. Japan: A Modern History,. pстр. 119.</ref>

Ии се укључује у државну политику и значајно напредује до позиције предводника даимјоа. Године 1853. исказује забринутост поводом јапанских преговора са комодором [[Метју Пери (адмирал)|Метју Перијем]] сматрајући да се Јапан суочава са великом војном претњом. <ref>Beasley, W. G. (1984) "The Edo Experience and Japanese Nationalism", ''Modern Asian Studies'', Vol. 18, No. 4,. pстр. 562.</ref> Ии се често расправљао по питању да ли Јапан треба да искористи развијен међународни однос са Холандијом како би купили ватрено оружје и развили модерну војску што би могло да спречи могућу инвазију. И даље је сматрао да само лука Нагасаки треба да буде отворена за странце и страну трговину<ref>Miyauchi, D. Y. (1970). "Yokoi Shōnan's Response to the Foreign Intervention in Late Tokugawa Japan, 1853–1862", ''Modern Asian Studies'', Vol. 4, No. 3,. pстр. 271.</ref> и, као и [[Хота Масајоши]] одбио је да се потчини одлукама [[Абе Масахиро|Абе Масахира]] који је чинио све да што више умири растуће покрете против странаца.<ref>Lamberti, Matthew. (1972). "Tokugawa Nariaki and The Japanese Imperial Institution: 1853–1858", ''Harvard Journal of Asiatic Studies'', Vol. 32,. pстр. 109.</ref> Ии је зато подржао фудаи даимјое који су склонили Абе Масахира и заменили га Хотом Масајошијем што је удаљило друге реформалистичке даимјое који су се због тога окренули царском двору.<ref>Hall, John Whitney. (1956). "The Motivation of Political Leadership in the Meiji Restoration, Yoshio Sakata", ''The Journal of Asian Studies'', Vol. 16, No. 1,. pстр. 41.</ref>

Након неуспешног покушаја Хоте Масајошија да придобије цареву дозволу за потписивање Харисовог уговора 1858. године, Токугава Ијесада (徳川家定), поставља Ии Наосукеа за новог таироа (титула слична данашњем премијеру) по наговору области Ки.<ref>{{harvnb|Lamberti, ||p. =117.}}</ref> Позиција таироа коју традиционално држе чланови породице Ии ретко је попуњена. Од 1700. године било је само три таироа а Наосуке се на ту позицију уздигао након 158 година паузе од претходног. Иијева промоција на место таироа сметала је многин [[шинпан даимјо]]има (шимпан даимјои су родбински повезани са Токугава породицом и у случају да шогун умре без наследника, наслеђује га један од чланова шинпан породице) укључујући и [[Токугава Нариаки|Токугаву Нариакија]]. Као таиро, Наосуке је после шогуна имао највећу моћ и престиж у земљи а на тој позицији подржавали су га фудаи даимјои. Као интелигентан и способан политичар Ии Наосуке био је одлучан да обнови моћ бакуфа у креирању јапанске политике, како у домаћим тако и у односима са страним представницима.

Ии Наосуке није био вољан да потпише Харисов уговор без дозволе цара Комеија а даимјои Хитоцубаши фракције су спречавали да цару престави уговор задржавајући написмену дозволу за то.<ref>{{harvnb|Lamberti, ||p. =118.}}</ref> У исто време Харис је притискао званичнике шогуната да што пре потпишу уговор а Ии решивши да не ризикује напад Американаца наређује да упркос недостојећим дозволама потпишу представљени документ. <ref>{{harvnb|Lamberti, ||p. =119.}}</ref> Убрзо након тога Ии дозвољава потписивање и других сличних споразума са Холандијом, Русијом, Британијом и Француском. Јапанска моћ и суверентет пољуљан је овим уговорима који ће обележити цели предстојећи Меиџи период.

== Кобу гатаи и брак принцезе Казуномије ==

Ране 1859. године Наосукеов агент у царском двору, Нагано Шузен, преставио му је идеју уједињења царског двора и шогуната под називом ''[[кобу гатаи]]''. Ова идеја имала је за циљ приближавање владара из Кјота и Еда са надом да ће царски двор са својом растућом репутацијом помоћи посрнулом шогунату. Један од начина да се то уради био је брак између шогуна и цареве млађе сестре, принцезе Казуномије. Наосуке је ову идеју представио двору преко свог изасланика Манабе Акибукеа који је био задужен да процени прихватљивост овог брака. Дворски званичник Коное Тадахиро позитивно је одговорио на предлог говорећи да је брак могућ уколико би се раскинула већ постојећа веридба коју је принцеза Казуномија имала. Тај брак је морао да сачека будући да је у марту 1859. Коное принуђен да се повуче са двора погођен Ансеи чистком коју је Наосуке организовао, док је сам Наосуке убијен од стране Мито ронина 1861. године чији је један од разлога убиства иницирање брака између шогуна и принцезе. Упркос његовој смрти до брака је ипак дошло али је сам био краткотрајан јер је Ијемочи од последице болести [[бери-бери]] умро 1866. године.

Иако је Наосукеова чистка била успешна у ућуткавању и застрашивању званичника и политичких противника такав утицај није имао и на ниже рангиране самураје. Двадесет месеци Наосукеовог диктаторског режима нагло је прекинуто трећег месеца, седме године [[Ансеи]] ере (24. март 1860).<ref>Tsuzuki, Chushichi. (2000). ''The Pursuit of Power in Modern Japan, 1825–1995'',. pстр. 44.</ref>

Током догађаја касније назван [[Инцидент код капије Сакурада]], Ии је нападнут од стране 17 младих самураја, лојалиста из провинције Мито након што су му пресекли пут при уласку у Едо замак где је требао да се састане са шогуном. Убиство Наосукеа који је виђен као симбол снаге и ауторитета [[бакуфу]]а урушило је све наде у оживљавање снага шогуната.<ref>Lee, Edwin. (1967). "The Kazunomiya marriage: Alliance between the court and the bakufu", ''Monumenta Nipponica'', Vol. 22, Nos. 3–4,. pстр. 290.</ref>

Након ове смрти свуда по Јапану започет је талас убијања присталица шогуната који су имали толику подршку да је чак и песник Цунада Тадајуки написао песму величајући Наосукеове убице.<ref>Walthall, Anne. (1995). "Off with their heads! The Hirata disciples and the Ashikaga shoguns," ''Monumenta Nipponica,'' Vol. 50, No. 2,. pстр. 143.</ref> Убрзо крећу покушаји убиства на остале званичнике шогуната као што су Шимада Сакон који је убијен због подршке потписивању Харисовог уговора али и због помоћи при организовању Ансеи чистке.<ref>{{harvnb|Walthall, ||p. =149.}}</ref>

Цела влада са шогуном била је запрепашћена смрћу Ии Наосукеа. Затечени и неспремни нису објавили вест о његовој смрти неколико месеци након догађаја претварајући се да је Наосуке још увек жив и служи шогуну. Након тога су лажирали његову болест и објавили да се повукао да би тек онда објавили његову смрт. Наосукеови атентатори су касније добили потпуну амнестију од нове владе Јапана (након Меиџи обнове) шаљући поруку да свака акција може бити оправдана ако се чини за добробит цара.<ref>{{harvnb|Walthall, ||p. =166.}}</ref>

Вест о овом убиству прошириле су преко Пацифика све до Сан Франциска који су вест преко [[Пони експрес]]а проширили даље на амерички запад. У броју Њујорк Тајмса, 12. јуна 1860. писало је да је јапанска мисија у Америци која се задесила у Филаделфији чула и била обавештена о догађај у Еду.<ref>[https://www.nytimes.com/1860/06/12/news/japanese-philadelphia-where-they-went-what-they-saw-yesterday-report-tycoon-s.html?scp=4&sq=june%206,%201860%20Japanese&st=cse "The Japanese in Philadelphia",] ''The New York Times''. June 12, 1860.</ref>

== Референце ==

* Tanimura Reiko 谷村玲子 (2001). ''Ii Naosuke, shūyō toshite no chanoyu'' 井伊直弼, 修養としての茶の湯. Tokyo: Sōbunsha 創文社.

== Спољашње везе ==