Западни раскол — разлика између измена

м
м (sitne ispravke)
 
Католичка црква се нашла у великим невољама. Дотад су постојали антипапе, тј папе изабране ривалским фракцијама. Сада су први пут обојица папа изабрани од легитимних лидера цркве, тј од кардинала. Владари по Европи требало је да се определе ког папу да подржавају.
Авињонског папу су подржали: [[Француска]], [[Арагон]], [[Кастиља]], [[Кипар]], [[БургундијаБургундско (вишезначна одредница)војводство|Бургундија]], [[Савоја]], [[Напуљ]] и [[Шкотска]]. Римског папу су подржали: [[Данска]], [[Енглеска]], [[Фландрија]], [[Свето римско царство]], [[Мађарска]], [[Северна Италија]], [[Ирска]], [[Норвешка]], [[Пољска]] и [[Шведска]].
 
Националне и фракцијске поделе помогле су да раскол преживи почетне папе који су започели са шизмом. Одржавала су се два седишта католичке цркве. Један у [[Рим]]у, а други у [[Авињон]]у.