Черкези — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Козметичка измена
Ред 1:
[[Датотека:Cherkess7.jpg|мини|Група Черкеза у традиционалној ношњи]]
'''Черкези''' су [[Кавказ (регион)|кавкаски]] народ, који претежно живи у [[Турска|Турској]], [[Русија|Русији]], [[Јордан]]у и [[Сирија|Сирији]]. У прошлости је именом Черкези обухватано свих 12 черкеских племена, 10 западних черкеских (адигејских) племена и 2 источна черкеска (кабардинска) племена. Међутим, након стварања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] черкеска племена су сврстана у 4 групе (зависно од административне јединице у којој су била насељена), а то су '''Черкези''' (већиномЧеркези Бесленејцииз источног черкеског племена Бесленејевци), '''Кабардинци''' (самоЧеркези из источног черкеског племена Кабардинци), '''Адигејци''' (сваЧеркези западнаиз свих западних племена Черкеза сем Шапсуга) и '''Шапсуги''' (самоЧеркези из западног черкеског племена Шапсуги). Черкези су већином [[ислам]]ске вероисповести, а говоре черкеским језиком, који спада у [[Северозападно-кавкаски језици|северозападно-кавкаску породицу језика]]. У свету их има више од 4.000.000.
 
== Етноними ==
Ред 8:
 
Након стварања Совјетског Савеза, упркос постојању свести о припадности једној нацији међу Черкезима и постојању имена Черкеси у руском језику којим су означавана сва черкеска племена, черкеска племена су сврстана у 4 групе:<ref>S. A. Arutyunov. [http://www.aheku.org/tags/%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%8F?d=2 "Conclusion of the Russian Academy of Sciences on the ethnonym "Circassian" and the toponym "Circassia."] 25 May 2010.</ref>
* [[Кабардинци]], Черкези из [[Кабардино-Балкарија|Кабардино-Балкарије]] (Черкези из источног черкеског племена Кабардинци)
* [[Черкези (из Карачајево-Черкезије)|Черкези]] (Черкези Бесленејци), Черкези из [[Карачајево-Черкезија|Карачајево-Черкезије]] који(Черкези суиз већиномисточног Бесленејцичеркеског племена Бесленејевци)
* [[Адигејци]] (сва западна племена Черкеза сем Шапсуга), Черкези из региона [[Кубањ]], у коме се налазе и [[Адигеја]] и [[Краснодарски крај]] (Черкези из свих западних племена Черкеза сем Шапсуга).
* [[Шапсуги]], Черкези из бившег Шапсугског националног рејона, (данашњих Туапсинског рејона Туапсински и Лазаревског рејонаЛазаревски, (који је један од четири градска рејона у оквиру града [[Сочи]]ја) у Краснодарском крају (Черкези из западног черкеског племена Шапсуги).
 
== Племена ==
Ред 18:
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.62|long=38.80|label=[[Абадзехи]]|mark=Blue-circle.gif}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.20|long=39.80|label=[[Абадзехи]]|position=left|mark=Blue-circle.gif}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.40|long=41.50|label=[[БесленејциБесленејевци]]|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.90|long=38.60|label=[[Бжедуги]]|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=45.00|long=39.00|label=[[ХатукајиХатукајци]]|position=top}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.19|long=42.54|label=[[Кабардинци]]|position=top left|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=45.14|long=38.08|label=[[Кабардинци|Кубањски Кабардинци]]|position=top|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.50|long=39.50|label=[[Мамхеги]]|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=45.00|long=37.30|label=[[Натухаји]]|mark=Dot-yellow.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.75|long=37.50|label=[[НатухајиНатухајци]]|mark=Dot-yellow.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.40|long=38.25|label=[[Натухаји]]|position=left|mark=Dot-yellow.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.80|long=37.95|label=[[Шапсуги]]|mark=Solid blue.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.30|long=38.75|label=[[Шапсуги]]|mark=Solid blue.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=43.90|long=39.45|label=[[Шапсуги]]|position=left|mark=Solid blue.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=45.00|long=39.50|label=[[ТемиргојиТемиргојевци]]|mark=Point carte.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.20|long=40.30|label=[[ТемиргојиТемиргојевци]]|position=right|mark=Point carte.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=43.60|long=39.60|label=[[Убихи]]|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=44.85|long=40.40|label=[[Јегерукајевци]]|position=right|mark=Clear pog.svg}}
{{Location map~|Russia Krasnodar Krai|lat=45.30|long=36.80|label=[[ЖаневциЖанејевци]]|mark=Clear pog.svg}}
}}
 
Черкеска племена:
* ЗападноЗападна черкеска племена (Адигејци):
** Жанејевци (Жанеј)
** Жаневци (Жанејевци)
** Натухајци (Натухаји)
** Натухаји (Натухајци)
** Шапсуги
** Хатукајци (Хатукајевци, Хатукаји)
** Хатукаји (Хатукајци)
** Бжедуги (Бжедухи)
** Абадзехи
** ТемиргојиТемиргојевци (Темиргојци, ТемиргојевциТемиргоји)
** Мамхеги
** Јегерукајевци
** Убихи
* ИсточноИсточна черкеска племена (Кабардинци):
** Кабардинци (Кабарди, Кабардини)
** БесленејциБесленејевци (БесленејевциБесленејци, Бесленеј)
 
== Језик ==
Ред 57:
Черкески језик је [[дијалекатски континуум]], а на основи два черкеска дијалекта створена су и два черкеска књижевна језика, адигејски (службени језик у Адигеји) и кабардински (службени језик у Карачајево-Черкезији и Кабардино-Балкарији).
 
Черкески дијалекатски континуум (тојест адигејски и кабардински књижевни језици) поред убишког језика и 2 абазгинска језика (абхаског и абазинског језика) чини северозападно -кавкаску породицу језика. Северозападно -кавкаска породица језика је позната и по именима абхаско-адигејска, западно кавкасказападнокавкаска и понтијска породица језика.
 
Черкески дијалекатски континуум:
* Западно черкескиЗападночеркески (адигејски)
** Црноморски дијалекти
*** ЖаневскиЖанејевски дијалекат
*** Натухајски дијалекат
*** Шапсугски дијалекат
**** Северни шапсугски поддијалекат
**** ТемиргојскиТемиргојевски шапсугски поддијалекат
**** Јужно шапсугскиЈужношапсугски поддијалекат
**** Кфар камски поддијалекат (којим се говори у селу Кфар Кама у Израелу)
**** Хакучи поддијалекат
** Кубањски дијалекти
*** Бжедугски дијалекат (којим се говори у Адигеји и граду Бига у Турској)
*** ТемиргојскиТемиргојевски дијалекат (којим се говори у Адигеји)
*** Абадзехски дијалекат (којим се говори у Реханији у Израелу и у Сирији на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]])
*** Мамхегски дијалекат
Ред 80:
* Источно черкески (кабардински)
** Кабардински дијалекти
*** Западно кабардинскиЗападнокабардински дијалекат
**** Кубањски поддијалекат
**** Кубањ-зеленчучки поддијалекат
*** Централно кабардинскиЦентралнокабардински дијалекат
**** Баксански поддијалекат
**** Малкански поддијалекат
*** Источно кабардинскиИсточнокабардински дијалекат
**** Теречки поддијалекат
**** Моздочки поддијалекат
*** Северно кабардинскиСевернокабардински дијалект
**** Мулкански поддијалекат
**** Запарика поддијалекат
** БесленејскиБесленејевски дијалекат (којим се говори у Карачајево-Черкезији)
 
== Популација ==
[[Датотека:Rus-KTser.png|мини|Положај Карачајево-Черкезије на Кавказу, Кабардино-Балкарија се налази источно од ње, а Адигеја која је са свих страна окружена Краснодарским крајем западно]]
У Русији, Черкези (Черкези БесленејциБесленејевци) претежно живе у аутономној републици [[Карачајево-Черкезија|Карачајево-Черкезији]], у којој чине 12% становништва, и у којој су трећи народ по бројности, после Карачајаца (41%) и Руса (32%). Кабардинци у [[Русија|Русији]] претежно живе у аутономној републици [[Кабардино-Балкарија|Кабардино-Балкарији]], у којој чине апсолутну етничку већину од 57%. Шапсуги у [[Русија|Русији]] претежно живе у [[Краснодарски крај|Краснодарском крају]]. Адигејци у [[Русија|Русији]] претежно живе у аутономној републици [[Адигеја|Адигеји]] у којој чине други народ по бројности од (25,8%) после Руса (63,6%).
 
Процењено је да Черкеза у свету има више од 4.000.000 (по неким проценама до 8.000.000). Черкеза (свих Черкеза) је према процени „Организације непредстављених нација и народа” почетком 1990-их у дијаспори (ван три аутономне републике у Русији) у више од 50 земаља било око 3.700.000.<ref name="UNPO Yearbook 1997">{{Cite book |author=Unrepresented Nations and Peoples Organization |editor1-last=Mullen|editor1-first=Christopher A. |editor1-link= |editor2-last=Ryan|editor2-first= J. Atticus |editor2-link= |title=Yearbook 1997 |url=https://books.google.com.uk/books?id=yiesQNB3SAMC&lpg=PP1&dq=UNPO%20yearbook&hl=en&pg=PA67#v=onepage&q=over%20two%20million%20Circassians%20live%20in%20Turkey&f=false |location=The Hague |publisher=Kluwer Law International |year=1998|id=ISBN 90-411-1022-4|pages=67–69}}</ref> Од тога у Турској се процењује да их је било око 2.000.000,<ref name="UNPO Yearbook 1997"/><ref>{{Cite book |last1=Danver|first1=Steven L. |title=Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues |year=2015|publisher=Routledge |isbn=978-1317464006 |url=https://books.google.com/books?id=vf4TBwAAQBAJ&dq=2+million+circassians+turkey&hl=nl&source=gbs_navlinks_s|pages=528}}</ref> у области Леванта (већим делом у Сирији и Јордану) и Месопотамије (Ирак) око 300.000,<ref name="UNPO Yearbook 1997"/> и у западној Европи и САД око 50.000.<ref name="UNPO Yearbook 1997"/> У Русији 2010. их је укупно било 718.727 (Черкеза БесленејацаБесленејеваца 73.184, Кабардинаца 516.826, Адигејаца 124.835 и Шапсуга 3.882).<ref>[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf Всероссийская перепись 2010, Итоги, Т. 4. — Табл. 1. Национальный состав населения]</ref>
 
== Историја ==