Богомољачки покрет — разлика између измена

нема резимеа измене
м (http -> https)
'''Богомољачки покрет''' (званично '''Народна хришћанска заједница''') је било добровољно удружење верника [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и реакционарнихришћански [[евангелизам|евангелистички]] покрет који је деловао од 1920. до [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Формално је основано [[1920]]., у настојању да заустави опадање интересовања за веру, ширењетадашњој [[ХришћанскаКраљевина адвентистичка цркваЈугославија|АдвентистичкеКраљевини црквеСХС/Југославији]] и успон [[комунизам|комунизма]], али је своје корене имало у неформалним богомољачким групама које су настале у [[Војводина|Војводини]] средином 19. века, а потом се 1870-их прошириле по југоистоку Србије, као и међу српским војницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]].{{sfn|Byford|2008|pp=35}}
 
Формално је основан [[1920]]. године, у настојању да заустави опадање интересовања за веру, ширење [[Хришћанска адвентистичка црква|Адвентистичке цркве]], успон комунизма, атеизма и материјализма, јачање положаја [[Католичка црква|Римокаточике цркве]] у Краљевини СХС/Југославији (посебно тежњом да се склопи [[конкордат]]), као и повећано интересовања за [[спиритизам]] и [[теозофија|теозифију]] у појединим интелектуалним круговима. Своје корене вуче из неформалних богомољачких група које су настале у [[војводина|Војвдини]] средином [[19. век]]а, а потом се [[1870е|1870-их]] прошириле по југоистоку Србије и у Македонији, као и међу српским војницима у [[Први светски рат|Првом светском рату]].{{sfn|Byford|2008|pp=35}} Ове групе су окупљале побожне младе мушкарце и жене, које су редовно похађале црквене службе и организовале ходочашћа у [[манастир Војловица|манастир Војловицу]] код [[Панчево|Панчева]]. По завршетку рата, покрет је временом све више добијао на бројности, након што је неколицина лаика са великим мисионарским полетом, у гуњевима и опанцима, пошла у народ, да проповеда јеванђеоско учење о спасењу. Намера је била да се покрене духовно-морална обнова народа и пробуди црквени живот (жеља за „живом Црквом“), али и да се врши евангелизација неправославних. Православно свештенство се према богомољцима испрва држало резервисано. Богомољачки покрет је биоисповедао чисточисту [[православљеПравославље|православанправославну веру]], али сује практиковалепрактиковао и неке радње које се ретко врше у православљу[[Православна црква|Православној цркви]], као што је јавно читање делова из [[Нови завет|Новог завета]], за које се сматра да су покупљенеплод одутицаја [[баптисти]]чких заједница које су имале јаку подршку међу локалним [[Мађари]]ма.{{sfn|Byford|2008|pp=35}} ЗаЗбог богомољачкибојазни да покрет јене биопадне задуженпод епископутицај протестантских учења и претвори се у секту, Свети Архијерејски Сабор СПЦ поверио је [[Николај Велимировић|владици Николају Велимировићу]] духовно старешинство над овим спонатаним покретом, са задатком да покрет „оцрквени“. НикадаИпак, уникада СПЦмеђу архијерејима и свештенством Српске православне цркве није постојала пуна сагласност са Николајевим напорима давладике створиНиколаја познатида богомољачкиомасови Богомољачки покрет, којем су се добармноги део у СПЦ противиопротивили због њихове наглашене побожности и туђинских„туђинских“ обичаја које практикују богомољци, а који су многима деловали као исувише протестантски.{{sfn|Byford|2008|pp=35}}
 
Покрет је био најактивнији [[1920е|1920-их]] година. Често су одржавана богомољаћка сабрања у [[Манастир Жича|манастиру Жича]]. Највећи је био [[1938]]. године, када се окупило преко 100.000 људи из свих крајева Краљевине Југославије. Богомољци из свих околних места долазили су сваке недеље у цркву, а после литургије сатима су певали богомољачке песме, а владика Николај је држао беседе. Данима и ноћима, сељаци и сељанке, од поста прегладнели, певали су црквене песме и крстили се да би стигли до Жиче, како би се помолили и од владике Николаја узели благослов. Богомољци су углавном били добро прихватани у народу, али је било и места где нису радо дочекивани. „Не одбацујте их! Немојте се бацати каменом на њих, јер можете погодити Христа!“, говорио је за богомољце владика Николај. У наредних 20 година, до почетка [[Други светски рат у Краљевини Југославији|Другог светског рата]], Народна хришћанска заједница нарашће на 400 братстава са неколико стотина хиљада чланова.
Покрет је био нарочито активан [[1920е|1920-их]] година. После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], руски емигранти у Краљевини СХС су ширили приче о [[Јеврејски бољшевизам|јеврејској одговорности]] за револуцију у Русији. Богомољачки покрет се у својим публикацијама жустро противио "јереси адвентизма" и позивао на забрану Адвентистичке цркве. У делатности адвентиста видела се [[теорија завере (филм)|завера]]: о њој се писало као о "''плоду јеврејомасонства у хришћанству''".{{sfn|Byford|2008|pp=46}}
 
После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], руски емигранти у Краљевини СХС почели су да шире приче о [[Јеврејски бољшевизам|јеврејској одговорности]] за револуцију у Русији. Народна хришћанска заједница се у својим публикацијама оштро супротстављала „јереси адвентизма“ и позивала на забрану Адвентистичке цркве. У деловању адвентиста видела се завера: о њој се посало као о „плоду јеврејомасонства у хришћанству“.{{sfn|Byford|2008|pp=46}} Богомољачки покрет је од средине 1920их1920-их у својим публикацијама објављивао антисемитске текстове, укључујући делове [[Протоколи„Протокола сионских мудраца|Протокола сионских мудраца]]мудараца“ и делове чланака [[Хенри Форд|Хенрија Форда]].{{sfn|Byford|2008|pp=46}}. Касније је богомољачкиБогомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице покрета [[Југословенски народни покрет Збор|Збора„Збор“]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=31}}
 
После Другог светског рата, у време комунистичког режима, предратни богомољци и деца из богомољачких породица учинили су много за опстанак Српске православне цркве у Југославији. Из њихових редова регрутован је највећи број свештеника и монаха у послератној Србији.
 
== Извори ==