Ботаничка башта Јевремовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 17:
[[Универзитет]]ска ботаничка башта „Јевремовац“ је настала [[1855]]. године. Од [[1889]]. године налази се на имању краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] које је он поклонио [[Велика школа|Великој школи]] са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“. Претходиле су јој башта Јосифа Панчића у дворишту Књажевачко-српског лицеја из [[1853]]. године и Ботаничка башта на [[Дорћол]]у крај Дунава, основана [[1874]]. године која је напуштена услед поплаве на Дунаву.<ref>Заштићена природна добра Београда, Завод за заштиту природе Србије, Запис 2008.</ref>
 
[[1890]]. године почело је уређивање београдске Ботаничке баште на [[Палилуа|Палилули]]. Прва Башта подигнута је [[1855]]. године у дворишту Конака књегиње [[Љубица Обреновић|Љубице Обреновић]]. На молбу српског природњака [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчића]], министарство просвете [[Србија|Србије]] је [[1874]]. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена [[18881877]]. године приликом изливања [[Дунав]]а. Тада је краљ [[Милан Обреновић]] поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића, ''„великог љубитеља народне просвете“''.
 
Године [[1892]]. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 -{m²}-, подигнута [[стаклена башта]] која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из [[Дрезден]]а и у то време била је међу најлепшим на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и [[Живојин Јуришић]].