Масакри на Маркалама — разлика између измена

+
(+)
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима, а по новоијој верзији подметнутом бомбом<ref>{{cite web|author=Зорица Суботић, Миле Попарић |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:581788-Balisticari-Ljude-pobile-dve-bombe-na-daljinski |title=Балистичари: људе пибиле две бомбе на даљински : Новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 19. 12. 2015.}}</ref> током [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]] за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Овај догађај [[Хашки трибунал]] назива „Случај Маркале“ и „Пијаца Маркале“.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
Масакри су се одиграли на пијаци [[Градска тржница Маркале|Маркале]], која се налази у центру [[Сарајево|Сарајева]]. Први масакр се десио [[5. фебруар]]а [[1994]]. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио [[28. август]]а [[1995]]. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за [[нАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушне ударе]] [[НАТО]]-а на [[Република Српска|Републику Српску]] који ће на крају довести до [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] и краја рата у Босни и Херцеговини. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна [[Војска Републике Српске]], док према извештају независне комисије из 1995. године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Маркале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан .<ref>{{cite web|last=Шуваковић|first=Зорана|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasticene-zone-bile-su-baze-za-odmor-bosanskih-vojnika.sr.html |title=Заштићене зоне биле су базе за одмор босанских војника : Свет : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Постоје и сведочења која потврђују да је то плански учинила [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армија БиХ]] по наређењу [[Муслимани (народ)|муслиманског]] вође [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] .<ref>[http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Svjedok-Armija-BiH-gadjala-Markale-po-naredjenju-Izetbegovica-231570.html Svjedok: Armija BiH gađala Markale po naređenju Izetbegovića - BiH - Nezavisne novine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Због тога многи сматрају да су [[армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке снаге]] исценирале, односно саме извршиле оба напада на сарајевске цивиле како би изазвале [[НАТО бомбардовање Републике Српске]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:450030-Tvrdnje-iz-Norveske-Bosanska-vojska-bombardovala-Merkale Босанска војска бомбардовала Маркале („Вечерње новости“, 20. август 2013)]</ref>
 
Некадашњи специјални изасланик УН [[Јасуши Акаши]] изјавио је 2011. године да је још увек нејасно ко је починио на пијачи Маркале 1994. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/977276/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8:+%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BE+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html |title=РТС: Акаши: Још нејасно ко је гађао Маркале, 22. окт 2011 |language={{ci icon}} |publisher=Rts.rs |date = 22. 10. 2011. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Јасуши Акаши је у вези са догађајима на Маркалама 1995. године основао Одбор Уједињених народа од пет стручњака из пет различитих земаља, који је на основу података утврдио да је граната могла бити испаљена са локације под контролом Армије РБиХ или Војске Републике Српске.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=48347 |title=Акаши: Маркале-нејасан случај |author= |authorlink= |coauthors= |date=22. 10. 2011 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 10. 2011 }}</ref> Тако да је према истраживањима УН случај остао неразјашњен.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај"/>
== Први масакр ==
 
Према извештају [[Би-Би-Си]]јевог новинара Џима Фиша,<ref name=BBC>Fish, Jim. (February 5, 2004). [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm Sarajevo massacre remembered]. BBC {{ен}}</ref> први масакр на пијаци Маркале се десио између 12.10 и 12.15 сати, када је минобацачка граната промера 120 милиметара ударила у препуну пијацу Маркале. Спасилачке јединице и особље Организације уједињених нација одмах су притекли у помоћ бројим жртвама. <ref name=autogenerated1>Fish/></ref> Сви западни медији су одмах навели Србе као ауторе овог напада. <ref name=Одмах оптужују Србе>{{harvnb|Burg|Shoup|1999|pp=167}}</ref> Власти Републике БиХ и Републике Српске почеле су међусобно да се оптужују за овај инцидент. <ref name=autogenerated1 /> Контроверзе око овог догађаја почеле су када је првобитни извјештај [[Унпрофор]]а навео да је граната испаљена са позиције под контролом Муслимана. <ref name=a>{{harv|Burg|Shoup|1999|pp=166-167}}</ref> Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]] је након инцидента изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена. <ref name="Караџић: Зечевић пристрасан">[http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/53722/cir/Karadzic-Zecevic-pristrasan.html Glas Srpske> Караџић: Зечевић пристрасан, 23.02.2011.] {{ср}}</ref> Каснији и темељитији извештај УНПРОФОР-а је открио грешку у првобитним налазима. <ref name=a/> [[Организација уједињених нација]] је закључила да је било немогуће одредити са које стране је граната испаљена. <ref name=a /> Република Српска је исти дан од УНПРОФОРА-а затражила оснивање истражног тима у коме би били заступљени припадници Војске Републике Српске и Армије Републике БиХ, међутим овај предлог је одбијен.<ref name="Некад било: Маркале">{{cite webbook |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=15390&x=1 |title=Некад било: Маркале |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011|format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=7. 11. 2011 }}{{Dead link|date=05. 2013.}}</ref> У јануару [[2003]]. године, у процесу против генерала Станислава Галића, Хашки трибунал је закључио да је су масакр почињиниле снаге Војске Републике Српске. <ref name="ICTY: Stanislav Galić judgement">{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/galic/acjug/en/gal-acjud061130.pdf|title=ICTY: Stanislav Galić judgement}} {{ен}}</ref>
 
== Други масакр ==
 
Други масакр се десио 18 месеци касније, око 11 сати, [[28. август]]а [[1995]]. године. Овог пута било је испаљено пет граната, али је број жртава био мањи — 37 мртвих и 90 рањених. Српски политички врх је као и у инциденту из [[1994]]. године, негирао било какву одговорност и оптужио снаге Владе Босне и Херцеговине да гађају властити народ, како би изазвали међународну заједницу и могућу интервенцију. <ref>[http://www.hri.org/news/balkans/omri/1995/95-08-29.omri.html Patrick Moore, "Serbs deny involvement in shelling"], Omri Daily Digest</ref> За овај инцидент, докази су за [[Унпрофор|УНПРОФОР]] били јасни — у повјерљивом извјештају недуго након инцидента, закључено је да је свих пет граната испалила Војска Републике Српске. <ref name=a/>
 
== Судски процес и пресуда ==
Јануара [[2004]]. године, тужиоци у случају против Станислава Галића, генерала ВРС који је командовао опсадом Сарајева, пред Међународним кривичним судом за злочине почињене на тлу бивше Југославије, представили су као доказ стручни извештај балистичког експерта [[Берко Зечевић|Берка Зечевића]]. Заједно са двојицом колега, [[Берко Зечевић|Зечевић]] је открио шест могућих места са којих је дотична граната могла бити испаљена, од којих су пет били положаји ВРС, a једно под контролом Армије РБиХ. Место под контролом Армије РБиХ је било видљиво посматрачима УНПРОФОР-а, који су потврдили да тог дана ниједна граната није била испаљена са тог положаја. [[Берко Зечевић]] је даље објаснио да су се неки делови пројектила могли производити само у два места, а оба су била под контролом Војске Републике Српске. Истраживајући правац минобацачког пројектила од 120 мм, Берко Зечевић је коначно утврдио како је он испаљен са српских положаја на подручју села [[Мрковићи]], североисточно од старог града. Суд је на крају одлучио да је Галић крив без основане сумње за свих пет гранатирања за које су га тужиоци оптужили, укључујући и Маркале, те је осуђен на доживотну робију.
 
Иако је о пресуди опширно извештавано преко међународних медија, према тврдњама Хелсиншког одбора за људска права у Србији, одлука суда је игнорисана у самој Србији и Црној Гори. <ref>{{cite web|last=Fish|first=Jim |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm |title=Europe &#124; Sarajevo massacre remembered |publisher=BBC News |date = 5. 2. 2004. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Такође, медији и политичари у РС одлучно су негирали резултате вештачења Берка Зечевића. Пантелија Ћургуз, председник Борачке организације РС, оптужио је Зећевића да је био умешан у ове инциденте,<ref name="Зечевић умијешан у експлозију на Маркалама">[http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/53664/cir/Pantelija-Curguz-Zecevic-umijesan-u-eksploziju-na-Markalama.html Глас Српске: Пантелија Ћургуз - Зечевић умијешан у експлозију на Маркалама, 22.02 2. 2011.] {{ср}}</ref>, док је Радован Караџић, бивши председник РС и хашки оптуженик, затражио изузеће Зечевића због пристрасности .<ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" />
 
== Тумачења која одступају од Хашког суда ==
 
Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]], након инцидента је изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена. <ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" /> [[Русија|Руски]] пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у [[Сарајево|Сарајеву]], у тадашњој [[Република Босна и Херцеговина|Републици БиХ]], изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО<ref>{{cite web|url=http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=172251 |title=«Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке» |publisher=Rusk.ru |date = 9. 7. 2007. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Прочитао је два извештаја, од којих је један написао један француски официр, док је аутор другог извештаја био официр за ког пуковник није могао да одреди да ли је био бошњачке или хрватске националности.<ref name=b>[http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/trans/en/070705ED.htm Транскрипт са суђења Драгомиру Милошевићу]. pp. 7680, линије 23-25. pp. 7681, линије 1-2</ref> Пуковник наводи да је у тим извештајима био израчунат угао доласка пројектила и угао слетања пројектила на место удара.<ref name=autogenerated2> страна 7681, линије 4 и 5</ref>
 
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница|date=07. 2011.}}.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
== Последице ==
Директна последица ових догађаја било је НАТО бомбардовање РС. НАТО је оптужио [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]] и искористио то гранатирање као повод за улазак НАТО-а у рат против Срба у БиХ у војној операцији под кодним именом „Операција намерна сила“ (''-{[[НАТО бомбардовање Републике Српске|Operation Deliberate Force]]}-''), као и наставак акције НАТО-а и [[Хрватска|Хрватске]] против [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] започете двадесетак дана раније, с циљем ослабљивања војне моћи војске Републике Српске која је претила или је могла да прети подручјима које је УН окарактерисао као „сигурне зоне“. <ref>[https://web.archive.org/web/20110216031354/http://www.afsouth.nato.int/factsheets/DeliberateForceFactSheet.htm AFSOUTH Fact sheets: "Operation Deliberate Force], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије [[Книнска Крајина|Книнске Крајине]],{{чињеница|date=07. 2011.}} као и српско становништво из западних и југозападних делова [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. {{чињеница|date=07. 2011.}} Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
== Види још ==