Отворите главни мени

Промене

7 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
fixing broken link
Kod fisije postoji preferencija u pogledu prinosa fragmenata sa parnim brojem protona, koja se naziva neparno-parnim efektom distribucije naelektirsanja fragmenata. Za razliku od toga, neparno-parni efekat nije uočen kod distribucije '''masenih brojeva''' fragmenata. Taj rezultat se objašnjava [[razlaganje nukleonskogog para pri fisiji|razlaganjem nukleonskog para]].
 
U nuklearno fisionim događajima jezgra se mogu razložiti u bilo koju kombinaciju lakših jezgara, ali najčešći događaj nije fisija do jezgara jednakih masa od oko 120; najčešći događaj (u zavisnosti od izotopa i procesa) je blago neravnomerna fisija u kojoj jedno novonastalo jezgro ima masu oko 90 do 100 -{'''u'''}- a drugo preostalih 130 do 140 -{'''u'''}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1063/1.2137231 |url=http://http://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.2137231 |author=L. Bonneau |author2=P. Quentin |title=Microscopic calculations of potential energy surfaces: Fission and fusion properties|journal=AIP Conference Proceedings |volume=798 |accessdate=2008-07-28 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929025926/http://t16web.lanl.gov/publications/bonneau2.pdf |archivedate= 29. 9. 2006|chapter= |year=2005|pages=77}}</ref> Neravnomerne fisije su energetski povoljnije jer se time omogućava jednom produktu da bude bliže energetskog minimuma u blizini mase 60 -{'''u'''}- (samo četvrtine prosečne fisibilne mase), dok drugo jezgro sa masom 135 -{'''u'''}- još uvek nije daleko od opsega najčvršće vezanog jezgra (još jedan način interpretacije je da su krive atomske [[energija vezivanja|energije vezivanja]] nešto strmije levo od mase 120 -{'''u'''}-, nego desno od nje).
 
== Reference ==
39

измена