Будући да је море отвоепремаотворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских крупагрупа као што су [[Ајон (острво)|Ајон]] и [[Медвеђи апрхипелагархипелаг]]. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²<ref>{{cite web|title=Восточно-Сибирское море|url=http://bse.sci-lib.com/article006835.html|accessdate=12. 7. 2017}}</ref>.
Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: [[Индигирка]], [[Алазеја]], Ујандина, [[Чукотка]], [[Колима]], Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.
Дно је покривено мешавином муља[[муљ]]а, [[песак|песка]] и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.
