Односи Црне Горе и Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
→Почетак 20. вијека: http://www.czipm.org/crnogorske-neveste.html |
||
Ред 49:
До промјена у црногорско-руским односима долази почетком [[20. век|20. вијека]]. Од тог времена Русија показује све више неповјерења према црногорском суверену, приговарајући му политичку дволичност и непоузданост због, како је тврдио руски војни агент у Црној Гори, ''повишене љубазности књаза према Италији и Аустроугарској''. Руска влада је од [[1903]]. сматрала да јој црногорски владар није потребан као раније, јер је повратком [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] у Србију, она добила много важнијег савезника на Балкану.{{чињеница}}
Књаз Никола је посетио Русију [[1908]].
Русија и Црна Гора склопиле су тајни споразум 17. новембра 1910. Потписали су га министар војни Црне Горе, [[Иво Ђуровић]] на Цетињу и [[Владимир Александрович Сухомлинов]] у Санкт Петербургу. По својој суштини, овај уговор је био нарочито значајан за предстојеће наоружање црногорске војске. Руска влада се обавезала да ће црногорској војсци обезбедити опрему, наоружање, медицински материјал, а новчано помагати и буџет Црне Горе. Са друге стране, ни један војни поступак Цетиња није се смео предузети без претходног знања царске владе. Црна Гора се обавезала да на позив Русије стави своје војне снаге на располагање царској војсци (чл. 7). У време рата у црногорској војсци борави руски генерал у својству начелника штаба, док је Краљ и даље врховни командант Армије. Овакве одредбе уговора нарушавале су извесној мери интегритет и суверенитет Црне Горе. Споразум је требало да у потпуности изглади односе Црне Горе са Русијом, који су теком претходних година били променљиви.<ref>http://www.czipm.org/crnogorske-neveste.html</ref>▼
▲Русија и Црна Гора склопиле су тајни споразум 17. новембра [[1910]]. Потписали су га министар војни Црне Горе, [[Иво Ђуровић]] на Цетињу и [[Владимир Александрович Сухомлинов]] у Санкт Петербургу. По својој суштини, овај уговор је био нарочито значајан за предстојеће наоружање црногорске војске. Руска влада се обавезала да ће црногорској војсци обезбедити опрему, наоружање, медицински материјал, а новчано помагати и буџет Црне Горе. Са друге стране, ни један војни поступак Цетиња није се смео предузети без претходног знања царске владе. Црна Гора се обавезала да на позив Русије стави своје војне снаге на располагање царској војсци (чл. 7). У време рата у црногорској војсци борави руски генерал у својству начелника штаба, док је Краљ и даље врховни командант Армије. Овакве одредбе уговора нарушавале су извесној мери интегритет и суверенитет Црне Горе. Споразум је требало да у потпуности изглади односе Црне Горе са Русијом, који су теком претходних година били променљиви.<ref>http://www.czipm.org/crnogorske-neveste.html</ref>
Када је [[1913]]. године, успјешним завршетком [[Први балкански рат|Балканског рата]], с дневног реда скинуто питање Турске, став Русије према црногорској држави из основа се промијенио. Руским интересима на Балкану сада је највише одговарала моћна словенска држава која ће представљати пандан аустријском експанзионизму. Овакав однос према Црној Гори ће трајати све до [[Руска револуција|револуције у Русији]].{{чињеница}}
| |||