Уздин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
== Историја ==
 
Између 1660. и 1719. на локацији данашњег места Уздина, налазила су се два блиско удаљена српска места: Велики и Мали Уздин. По аустријском попису из 1716. Велики Уздин је имао 30 кућа, а Мали Уздин само 10. Иако су становници ослобођени од Турака, због намета нове државе сви су се раселили. Остале су иза њих две пустаре истих назива као и села, погодне за испашу стоке. Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара Бечкерецког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву Ераскихерарских поседа, издатих у закуп. Формиране војне границе [[1767]]. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустро-турског рата]] [[1788]]. већи део ове јединице страда. За време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине [[Румуни]].
 
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1178 настањених [[кућа]], у којима је зивело 5581 [[становништво|становника]]. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]]. 5935 [[становништво|становника]]. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.
 
Постанак новог насеља Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румуни|Румуне]], који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. ЗаКолонизовано овајрумунско периодстановништво сепрво везујеје насељавањенасељено ина постанакместу данашњег места (тада пустаре) Падине око 1767. Прелазак на данашњу локацију села Уздина, уследио је због неповољних услова за живот (недостатка воде) 1775.
 
Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1кm. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3m) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник Микле Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело [[1801]]. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у [[Банат]]у.
Ред 45:
 
==== Духовни живот ====
Пошто је Уздин доминантно насељен Румунима, доминантна вера је преовлавнаправославна. Овде се налази [[Румунска православна црква Светог Георгија у Уздину]], која је подигнута 1801. године од стране досељених Румуна, након након Аустоугарско-турског рата 1788. године. Спада у највеће и најраскошније храмове Румунске православне цркве у Војводини, и данас јединствени храм у целом православљу, са иконостасом у бидермајер стилу. Након што је делимично страдала у пожару 1850. године, када је изгорео торањ и дрвена кровна конструкција, црква је обновљена 1883. Иконостас, који није оштећен у пожару, осликао је од 1833. до 1836. године познати сликар [[Константин Данило]], један од најистакнутијих представника бидермајера, стила који су српске и румунски уметници научили у Бечу, а који се везује првенствено за портретско сликарство.
 
== Демографија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Уздин