Уздин — разлика између измена

823 бајта додата ,  пре 3 године
Према попису становника из 1921. године у Банату је било 72377 [[становништво|становника]] румунске националности. Интересантно је да се међу банатским Румунима после другог св. рата, није осетила значајније револуционарно расположење (као што је то било у [[Фаркаждин]]у и Падини), а разлог је вероватно тај што је у току била разграничење са Румунијом и, које је трајало скоро пет година. (1919-1923). По попису становника из 1921. године Уздин је имао 5340 становника и 1161 [[домаћинство]].
 
Становништво је углавном било румунске националности. Срба је међутим било од оснивања села, тек неколико процената, али то су били богати и напредни људи - сложни трговци. Најпознатији у тој српској трговачкој групи у Уздину је [[Тодор Максимовић]], који је са супругом Аном, при Матици српској у Новом Саду 1883. основао:"Задужбину Тодора и Ане Максимовић". Реч је о стипендијском фонду за два студента, чије је Основно писмо донела Матица српска 1906.<ref>Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.</ref>
Становништво је углавном било румунске националности. Уздин данас као ни у целом Ковачичком срезу није било приватне велепоседничке земље. Једино је општина Уздин имала нешто више земље (ужи максимум 100.[[јутро|кј]].) која је била погодна за ексропроприкацију у сврхе аграрне реформе. Тако је, већ по ступању на снагу претходних одредби за припрему аграрне реформе (10. априла 1919. године)<br /> Министарство за аграрну реформу издавало мештанима Уздина земљу у закуп (као закуподавац) где је у почетку као новчана јединица плаћања била круна. После дужих преговора са општинским властима, у Уздину, крајем [[1924]]. године донета је одлука да досељеници из Мађарске подигну себи нову колонију на Уздинском [[пашњак]]у површине од око 60 катастарско јутро. Оваквој одлуци аграрних власти супротставили су се и мештани и општинске власти Уздина.
 
=== Привреда ===
Године 1963 у оквиру дома културе оснива се галерија наивног сликарства.
 
Уздинске наивне сликарке Ануика Маран, Флорика Пуја, Марија Балан, Флорика Кец, Софија Доклеан, Мариоара Моторозеску, Ана Онцу, Виорика Лепуре, Софија Јонаску, Ануца Долама, Стелута Царан, Стелута Ђура, Петру Мезин…достигли су највећи домет у наивном сликарству и своја платна излажу у највећим светским галеријама. Ове вредне и успешне сликарке до сада су излагале у бројним европским и светским градовима и метрополама: [[Њујорк]], [[Вашингтон]], [[Мадрид]], [[Минхен]], [[Венеција]], [[ГетебоегГетеборг]], [[Милано|Милан]], [[Темишвар]], [[Беч]], [[Рим]], [[Стокхолм]], [[Београд]], [[Загреб]]...
 
==== Духовни живот ====
26.978

измена