Уздин — разлика између измена

Између 1660. и 1719. на локацији данашњег места Уздина, налазила су се два блиско удаљена српска места: Велики и Мали Уздин.<ref>Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 1717-1773.", Нови Сад 1985.</ref> По аустријском попису из 1716. Велики Уздин је имао 30 кућа, а Мали Уздин само 10. Иако су становници ослобођени од Турака, због намета нове државе сви су се раселили. Остале су иза њих две пустаре истих назива као и села, погодне за испашу стоке. Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара Бечкерецког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву ерарских поседа, издатих у закуп. Формиране војне границе [[1767]]. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустро-турског рата]] [[1788]]. већи део ове јединице страда. За време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине [[Румуни]].

 

 

Постанак новог насеља Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румуни|Румуне]], који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. Колонизовано румунско становништво прво је насељено на месту данашњег места (тада пустаре) Падине око 1767. Прелазак на данашњу локацију села Уздина, уследио је због неповољних услова за живот (недостатка воде) 1776.<ref>Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", Нови Сад 1985.</ref>