Историја Европске уније — разлика између измена

Према Мастрихтском уговору, последњи корак<ref>Први корак је довео до укидања контрола у размени, стабилизације валута земаља чланица и њихове ближе економске сарадње.<br>Други корак је довео до стварања Европског монетарног института и владама земаља чланица је укинуто право да се мешају у послове њихових централних банки.</ref> ка стварању Економске и монетарне уније било је увођење заједничке [[валуте]]. На седници Европског савета у [[Мадрид]]у, средином децембра [[1995]]. године, договорено је да ће се заједничка валута звати [[евро]], а утврђен и је начин на који би њено увођење било спроведено у дело. Мастрихтским уговором су, у циљу стабилности заједничке валуте, одређени критеријуми које је земља чланица морала да испуни како би могла да га уведе.<ref name="Трећа фаза Економске и монетарне уније"> [http://www.ena.lu/ Европски навигатор] Трећа фаза Економске и монетарне уније {{en}}, приступ 10. фебруар 2008. </ref> Ови критеријуми били су јако строги и односили су се на стопу [[инфлација|инфлације]], висину [[буџетски дефицит|буџетског дефицита]] и дугорочне [[каматна стопа|каматне стопе]], а земље су морале да се обавежу да две године пре увођења евра неће мењати [[Девизни курс|курс]] своје валуте у односу на курсеве валута других земаља чланица<ref name="Европска унија, 3. страна"> [http://encarta.msn.com/encyclopedia_761579567_3/European_Union.html Европска унија, 3. страна] {{en}}, приступ 10. фебруар 2007. </ref>. Имена земаља које су успеле да достигну поменуте критеријуме објављена су у марту 1998. године, и то су биле Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал и Шпанија, док Грчка није успела да испуни критеријуме. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су, иако испунивши неопходне критеријуме, одлучиле да не желе да уведу евро.<ref name="Трећа фаза Економске и монетарне уније"/>