Беседа на јерес — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м https
Нисмо Турци да смо Балкан.:)
Ред 3:
'''Беседа на јерес''' (пун назив: '''Недостојнога Козме презвитера беседа на новојављену јерес богумилу''') је наслов правоверног апологетског трактата бугарског свештеника [[Prezviter Kozma|Козме Презвитера]] против новојављене [[богумили|богумилске]] [[јерес]]и. Писан је на старословенском језику крајем [[10. век]]а (око [[970]]. године).
 
[[Беседа]] презвитера Козме је непроцењиво сведочанство о приликама на [[БалканскоЈугоисточна полуострвоЕвропа|Балканујугоисточне Европе]] тога времена, а поготово приликама у цркви које он подвргава критици. Уједно је један од главних извора за реконструкцију учења богумила, које он назива „богумрским јеретицима“.
 
== Садржина беседе ==
Ред 9:
Беседа започиње тврдњом да су [[Десет Божјих заповести|заповеди Божје]] дивне и вредне поштовања, али је сваку хулу Господ оставио човеку, осим хуле на [[Свети дух|Светог Духа]], која је неопростива. Козма утврђује да јеретичество потиче од [[Арије|Арија]], који је хулио на [[Исус|Сина Божјег]], не признајући га равног оцу. Козма преноси да „''Макидонии Светог Духа хулјаше''“, иако су таква учења осудили свети оци на [[први васељенски сабор|сабору никејскоме]].
 
Козма даље оптужује јеретике да шире криву науку која се противи учењу правоверне хришћанске цркве да има само један [[богБог]], створитељ свега видљивог и невидљивог света, од кога све происходи, а да, насупрот томе уче како постоје два бога: од једног происходи добро, а од другог зло. Злог бога називају [[Мамон]] и он је стројитељ све земље. Он привољава човека [[жена|жене]] имати, [[месо]] јести и [[вино]] пити. По [[ђаво]]љој вољи постоје сунце, звезде, ваздух, земља, човек, цркве, крстови и све створено. Људе који се жене и живе уобичајеним световним животом, називају слугама Мамона, док себе сматрају угоднима богу због свог [[аскеза|аскетског]] живота.
 
Ови јеретици, који себе називају правим [[хришћани]]ма, се противе црквеној власти и [[хијерархија|хијерархији]], поричући свештеницима сваку власт над верницима. Они одбацују [[Стари завет]] и писања [[црквени оци|црквених отаца]], а задржавају [[јеванђеље]], [[дела апостолска]] и посланице. Не поштују [[крст]], [[икона|иконе]], [[мошти]] (реликвије), нити [[свете тајне]] (сакраменте). Ругају се чудима, називајући их делима [[Satana|Сотонесотоне]]. Не врше [[литургија|литургију]] ни [[евхаристија|причест]], тврдећи да су то иновације [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]. Цркве не признају домовима божјим, већ се моле у [[кућна црква|кућама]]. Признају важност [[исповест]]и, али верују да је довољно исповедити своје грехе другом хришћанину или хришћанки. Козма им посебно замера што су и жене укључене међу оне којима се може исповедати.
 
Богумили проповедају јеванђељско [[равенство]] и иступају против богатства и богатих. Они устају против световне [[власт]]и, подстичу народ на непокорност владарима, нападају старешине и богаташе (бољаре), одвраћају робове да работају за своје господаре, учећи да су богумрски они који раде за цара.