Фес (капа) — разлика између измена

'''Фес''' је [[Средоземље|медитеранска]] капа од чоје (вуне) [[купа]]стог облика, најчешће црвене боје, са или без кићанке које су обично плаве, црне или златне жуте боје. Сматра се да ова капа води порекло из [[Византија|Византије]], а да је широко прихваћен назив добила по [[Мароко|мароканском]] граду [[Фес]]у док је своју популарност стекла у време [[Османско царство|Османског царству]] где су је подједнако носили муслимани и хришћани са том разликом да су је једни обмотавали марамом док други нису. Фес се носио код народа у Малој Азији, Блиским Истоку, Балкану, Северној Африци и острвима у Средоземљу. Бројне локалне капе са тих простора сличног изгледа представљају дериват феса. У османском царском систему први су фес носили стрелци-пешадинци из јањичарског реда док од 18. века фес без мараме постаје обележје хришћанског одевања. Овака фес биће знак распознавања међу учесницима Првог и Другог српског устанка. Током реформи султана [[Махмуд II|Махмуда II]] фес без мараме постаје [[1827.]] године службена капа прве професионалне војске-низама у Османском царству која ће то остати све до распада царевине. Висина феса је означавала ранг особе која ју је носила. Фес представља и симбол једног времена. Људи који су одлазили у [[Мека|Меку]] на [[hadžiluk|хаџилук]] су око феса везивали белу мараму. Исламски свештеници и данас носе фесове. [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемал Ататурк]], реформатор Турске, са жељом да је учини више европском земљом, је форсирао европско облачење и укидање феса и [[никаб|зара]].