Универзитет у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 185.86.237.236 (разговор) на последњу измену корисника 185.86.237.183
Ред 30:
Почетком 1905. године изгласан је ''Закон о Универзитету'' који је зајемчио аутономију Универзитета. ''Универзитет у Београду'' представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар ''Велике школе'' тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора ''Београдског универзитета''. Били су то:
 
геолог [[Јован Жујовић]],
 
хемичар [[Сима Лозанић]],
 
географ [[Јован Цвијић]],
 
математичар [[Михаило Петровић Алас]],
 
архитекта [[Андра Стевановић]],
 
[[Драгољуб Павловић]],
 
економиста [[Милић Радовановић]] и
 
исоричар [[Љубомир Јовановић]].
 
[[Датотека:Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016.png|мини|десно|240п|Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас [[Вуков и Доситејев музеј]]]]