Уздин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 24:
== Историја ==
 
Између 1660. и 1719. на локацији данашњег места Уздина, налазила су се два блиско удаљена српска места: Велики и Мали Уздин.<ref>Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 1717-1773.", Нови Сад 1985.</ref> По аустријском попису из 1716. Велики Уздин је имао 30 кућа, а Мали Уздин само 10. Иако су становници ослобођени од Турака, због намета нове државе сви су се раселили. Остале су иза њих две пустаре истих назива као и села, погодне за испашу стоке. Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара БечкерецкогБечкеречког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву ерарских поседа, издатих у закуп. ФормиранеФормирањем војне границе [[1767]]. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустро-турског рата]] [[1788]]. већи део ове јединице страда. За време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине [[Румуни]].
 
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1178 настањених [[кућа]], у којима је живело 5581 [[становништво|становника]]. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]]. 5935 [[становништво|становника]]. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.
Ред 34:
Према попису становника из 1921. године у Банату је било 72377 [[становништво|становника]] румунске националности. Интересантно је да се међу банатским Румунима после другог св. рата, није осетила значајније револуционарно расположење (као што је то било у [[Фаркаждин]]у и Падини), а разлог је вероватно тај што је у току била разграничење са Румунијом и, које је трајало скоро пет година. (1919-1923). По попису становника из 1921. године Уздин је имао 5340 становника и 1161 [[домаћинство]].
 
Становништво је углавном било румунске националности. Срба је међутим било од оснивања села, тек неколико процената, али то су били богати и напредни људи - сложни трговци.<ref>"Tibiscus", Uzdin 9/2003.</ref> Најпознатији у тој српској трговачкој групи у Уздину је [[Тодор Максимовић]],<ref>Oameni de seama ai Banatului VII, Drobeta Turnu Severin 2005. str.105-111.</ref> који је са супругом Аном, при Матици српској у Новом Саду 1883. основао:"Задужбину Тодора и Ане Максимовић". Реч је о стипендијском фонду за два студента, чије је Основно писмо донела Матица српска 1906.<ref>Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.</ref>
Уздин данас као ни у целом Ковачичком срезу није било приватне велепоседничке земље. Једино је општина Уздин имала нешто више земље (ужи максимум 100.[[јутро|кј]].) која је била погодна за ексропроприкацију у сврхе аграрне реформе. Тако је, већ по ступању на снагу претходних одредби за припрему аграрне реформе (10. априла 1919. године)<br /> Министарство за аграрну реформу издавало мештанима Уздина земљу у закуп (као закуподавац) где је у почетку као новчана јединица плаћања била круна. После дужих преговора са општинским властима, у Уздину, крајем [[1924]]. године донета је одлука да досељеници из Мађарске подигну себи нову колонију на Уздинском [[пашњак]]у површине од око 60 катастарско јутро. Оваквој одлуци аграрних власти супротставили су се и мештани и општинске власти Уздина.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Уздин