Аглутинативни језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 14:
* [[Турски језик|Турски]]: ev (»кућа«) - evler (»куће«) - evlerim (»моје куће«) - evlerimde (»у мојим кућама«) или adam-''lar''-''i'' (човек-множина-генитив: »(од) људи«)
* [[Јапански језик|Јапански]]: ''samukunakattadeshôka'' »не беше тако хладно као сада, зар не?« анализира се на овај начин: ''samui'' (»хладно«) + ''kunai'' (негација) + ''katta'' (прошло време) + ''deshô'' (кондиционал) + ''ka'' (означава питање)
Пошто аглутинативни језици у имају велики број наставака ([[морфема]]) по речи, може се лаички рећи да имају наглашену "правилност". На пример, [[јапански језик]] има само три неправилна глагола, а [[Турски језик]], само један.
 
Аглутинација је такође назив за [[извођење речи]], [[Грађење речи|творбени процес]] који је препознат у многим језицима. У аглутинацију спада и [[слагање речи]] (спајање више речи унутар једне при чему добијена реч има ново значење): ''носо-рог'' у српском или ''mata-hari'' „сунце“ у индонежанском, што би се буквално превело као „око-дан“<ref>Шкиљан, Д. (1980). ''Поглед у лингвистику.'' Загреб: Школска књига. </ref>. С овим у вези, може се рећи да по творби речи, [[Немачки језик|немачки]] и [[холандски језик]] спадају у аглутинативни тип, али не и по [[деклинација (лингвистика)|деклинацији]] и другим граматичким особинама по којима спадају у флективне језике.