Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
'''Покатоличење Срба у НДХ''' је било од мера општег плана владе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] за уништење [[Срби|српског]] народа на територији те марионетске државе. Кад су схватили да се њихов план не може остварити и да ће већина Срба остати на територију Хрватске, у априлу 1942. основали су посебну националну [[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]].{{sfn|Tomasevich|2002|pp=530}}
Принудно прекрштавање православних Срба, односно њихово присилно превођење из православља у католицизам,{{sfn|Симић|1958}} спровођено је систематски, уз употребу свих средстава и уз учешће државних и војних власти НДХ, као и знатног дела католичког клера.{{sfn|
=== Хапшење православних свештеника и њихових породица ===
Половином [[1941]]. године отпочело је масовно хапшењем православног мирског и монашког свештенства. Најпре су, негде у лето, а према наређењу усташког логора у [[Шид]]у, похапшени сви православни свештеници у шидском срезу, па су затим са породицама упућени прво у [[логор Цапраг]] а одатле после три недеље пребачени у [[Србија|Србију]]. Исто тако су похапшени и протерани и свештеници из [[вуковар]]ског и [[Винковци|винковачког]] среза. Као што је и присилно исељавање Срба, тако је и прогон православног свештенства спадао у надлежност „Равнатељства за понову“ у [[Загреб]]у.
Један део свештенства је још првих дана окупације, предосећајући да му прети опасност, побегао у Србију. Мањи број је побијен, тако да је практично свештенство било нестало из [[Срем]]а. У исто време са прогоном свештенства донесено је више законских одредаба и других правних аката којима је све институције српске православне Епархије и [[Карловачка митрополија|Митрополије]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и правно и стварно одузела и покретну имовину опљачкала, а непокретну предала [[Хрвати|хрватским]] и немачким војним организацијама. Тако је [[25. август]]а ''"Равнатељство за понову"'' издало одлуку којом проглашава да је имовина српске православне Епархије и Митрополије у Сремским Карловцима постала својина [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Деветнаестог септембра 1941. [[Анте Павелић|Павелић]] је издао законску одредбу о преузимању свих поменутих институција у власништво НДХ. У овој законској одредби се прецизира да је целокупна имовина Карловачке гимназијске закладе, Српског народно-црквеног клерикалног школског фонда и других установа и завода имовина НДХ и да се ставља на располагање усташкој младежи, усташким бојнама итд. Познати добротворни интернат гимназије у Карловцима звани ''„Стефанеум"'', у којем су сиромашни ђаци добијали бесплатну храну, усташе су претвориле у касарну 16. усташке бојне.
| |||