Јован Дука (цезар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Јован Дука''' ({{јез-грч|Ιωάννης Δούκας}}) је био [[Византијско царство|византијски]] племић из [[Породица Дука|породице Дука]] и [[Цезар (титула)|цезар]], из друге половине [[11. век|XI века]]. Био је брат цара [[Константин X Дука|Константина X]] (1059—1067) и једно време најутицајнија личност у Византији, током владавине његовог младог братанца, [[Михајло VII ПарапинакДука|Михајла VII]] (1071—1078), кога је довео на власт [[Државни удар|државним ударом]].
 
== Биографија ==
Ред 36:
Јован је свог братанца упознао са [[Нићифорица|Нићифорицом]], који је врло брзо остварио велики утицај на младог Михајла и потиснуо Јована и [[Михаило Псел|Псела]]. Јован је [[1074]]. године упућен против снага одбеглог византијског [[плаћеник]]а, [[Урсел од Бајела|Урсела од Бајела]]. Међутим, његове снаге су поражене, а он је заробљен, после чега га је Урсел користио као марионетског претендента на трон<ref name="ODB" />, док га [[Селџуци]] нису заробили. Касније је за њега плаћен откуп и он је ослобођен, након чега се замонашио да би избегао кажњавање због побуне<ref name="ODB" />.
 
Услед унутрашњих немира у држави, Јован је подстакао Михајла VII да абдицира у корист [[Нићифор III Вотанијат|Нићифора Вотанијата]] (1078—1081), а своју унуку [[Ирина ДукаДукина|Ирину]] (ћерку свог сина Андроника) је удао за [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]] (1081—1118). Касније је подржао његову побуну и на састанку у [[Цурулон]]у његово проглашење за цара.
 
Преминуо је око [[1088]]. године. Поред [[Политика|политичког]] и [[Војска|војног]] ангажмана, он се занимао и за [[Култура|културу]]. Најстарији познати рукопис дела [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', потиче из његове личне [[Библиотека|библиотеке]], а сачувана је и његова интензивна преписка са [[Михаило Псел|Михајлом Пселом]], једним од најученијих људи тог доба.