Ковачица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 22:
'''Ковачица''' је градско насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Ковачица|општини Ковачица]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Налази се 31 -{km}- од [[Панчево|Панчева]], 55 -{km}- од [[Београд]]а и око 35 -{km}- од [[Зрењанин]]а.
 
[[Град]] је основан [[1802]], али постоје подаци о постојању мањих насеља још из [[1458]]. године. Словачкој насеобини је претходило српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. После [[1751]]. овде се насељавају Срби граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. У Ковачици је рођен 1780. трговац [[Петар Станисављевић Рајић]], који је као становник Пеште, 1826. године био један од оснивача [[Матице српске|Матица српска]].<ref>Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.</ref>. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију. Неколико година (око 1842. у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин културни радник, лајтант [[Александар Андрић]]<ref>"Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.</ref>, који је био песник, књижевник, академик, новинар и издавач - штампар.<ref>"Световид", Беч 1857.</ref> У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]], председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској. Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у [[Пожун|Пожуну]](данашњој Братислави). Ковачица је на далеко позната као колонија сељака [[сликар]]а [[наивна уметност|наиваца]]. Позната имена [[Наивна уметност из Ковачице|словачке наиве из Ковачице]] су [[Јан Сокол]], [[Мартин Јонаш]] и [[Зузана Халупова]] <ref>[http://www.vojvodinaslovakart.com/index.php?option=com_content&task=view&id=55&Itemid=27 www.vojvodinaslovakart.com<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
 
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] у Ковачици је живело 6259 становника.