Википедија

Алуминијум — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м clean up, replaced: {{prettytable}} → {{table}}
Ред 46:
| X_енергија_јонизације = 38.473 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| изотопи1 = <!--
{| {{prettytabletable}}
! [[изотоп]]
! заст.
Ред 85:
== Историја ==
[[Датотека:Bolton-davy.jpg|thumb|лево|200px|Енглески хемичар [[Хамфри Дејви]] ]]
У поређењу са другим металима, алуминијум није познат дуго у историји. [[Хамфри Дејви]] је описао овај елемент 1808. godine kao ''aluminium'' kada je pokušao da ga izdvoji. [[Ханс Кристијан Ерстед]] је успешно издвојио алуминијум 1825. године путем реакције [[алуминијум хлорид]]а (-{AlCl<sub>3</sub>}-) са калијум [[Амалгам|амалгамомамалгам]]ом, при чему је [[калијум]] служио као редукционо средство:<ref name="norman" />
 
: -{<math>\mathrm{4\ AlCl_3 + 3\ K \rightarrow Al + 3\ KAlCl_4}</math>}-
Ред 123:
: -{2 O<sup>2−</sup> → O<sub>2</sub> + 4 e<sup>−</sup>}-
 
Ако су катоде израђене од угља (што је најчешће случај), оне при процесу лагано изгарају те реагују са кисеоником и флуором из криолита, стога настају и одређене количине гасова -{CO}- и -{CO<sub>2</sub>}-, те гасовита једињења са флуором (-{1 &nbsp;kg po 1 t Al}-) који придоносе ефекту стаклене баште. Добијени алуминијум се држи на високим температурама неколико сати да би из њега испариле примесе силицијума, титанијума, бакра и цинка, док се највећа чистоћа добија електричном рафинацијом (99,999 %). Развијају се и друге електролитне методе (обрада боксита с [[хлор]]ом и електролиза растопљеног хлорида). Чисти алуминијум је мекан и кован, а чврстоћа му се може повећати механичком обрадом.
 
* '''Отпорност алуминијума''' према спољашњим утицајима може се знатно повећати поступком анодне оксидације познатим под називом елоксирање (елоксал поступак). Предмет који се елоксира је анода при електролизи сумпорне киселине. Кисеоник који се излучује на аноди појачава постојећи оксидни слој на алуминијуму. Поступак се најчешће спроводи у сврху побољшања антикорозијских и декоративних својстава оксидне превлаке. У поре тако добивеног слоја може ући боја која алуминијуму даје леп изглед.
Ред 142:
 
=== Хемијске ===
[[оксидационо стање|Оксидациони број]] алуминијума је +3. Чист алуминијумум на [[ваздух]]у се полако [[Оксидо-редукција|оксидује]], прекривајући се слојем [[алуминијум-оксид|оксида]] -{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-, који од [[корозија|корозије]] штити [[Метал (хемија)|метал]] који се налази испод површине. Раствара се у неоксидирајућим [[киселине|киселинама]], при чему настаје хидратизовани -{Al<sup>3+</sup>}- [[јон]]. Алуминијумум се лако раствара у јаким [[база (хемија)|базама]] (нпр., [[натријум-хидроксид]] - -{NaOH}- или [[калијум хидроксид]] - -{KOH}-), истискујући [[водоник]] и прелазећи у -{2Na[Al(OH)<sub>4</sub>]}-
 
: <math>\mathrm{Al + 2\ NaOH + 6\ H_2O \longrightarrow 2\ Na[Al(OH)_4] + 3\ H_2}</math>
Ред 184:
Алуминијумум је добар електрични проводник. По једном [[грам]]у масе, боље проводи [[Електрична струја|електричну струју]] од бакра, али заузима већу запремину од њега, те је по квадратном центиметру попречног пресека проводника бакар бољи [[проводник]]. Док је бакар мање реактиван и може се лакше обрађивати од алуминијума, проводници од алуминијумума се користе само у случајевима где је неопходно смањити тежину проводника.
 
Алуминијум се нарочито користи као електрични проводник за струју у електричној мрежи, када се ради о великим и дебелим проводницима као што су струјне шине и каблови за уземљење. У овом погледу алуминијумум се показао јефтинијим од бакра.
 
Код контаката од алуминијума је проблематично, јер се због притиска унутар контакта долази до пластичне деформације (''пузања'') материјала. Осим тога, током времена се пасивизира стајањем на ваздуху. Након дужег складиштења или интензивнијег додира са водом, тај пасивни слој оксида се задебља, онемогућавајући рад контаката. Током 1960-тих алуминијумски контакти су се користили у електричним прекидачима у грађевинским објектима, што је понекад доводило да због неодговарајућих спојева дође до кратких спојева или чак пожара.
 
== Једињења ==
Ред 208:
<ref name="manjeera">Manjeera Mantina, Adam C. Chamberlin, Rosendo Valero, Christopher J. Cramer, Donald G. Truhlar: ''Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group.'' u: ''The Journal of Physical Chemistry A.'' 113, 2009, pp. 5806–5812 {{doi|10.1021/jp8111556}}</ref>
<ref name="crc">David R. Lide: ''CRC Handbook of Chemistry and Physics'', CRC Press LLC, {{page|year=1998|isbn=0-8493-0479-2|pages=}}</ref>
<ref name="zhang"> Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks''. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, pp. 328–337 {{doi|10.1021/je1011086}}</ref>
<ref name="WAl">world-aluminium.org: [http://www.world-aluminium.org/media/filer_public/2013/02/25/an_outlook_of_the_global_aluminium_industry_1972_-_present_day.pdf The Global Aluminium Industry 40 years from 1972] (PDF; 308 kB), pristupljeno 17. novembra 2013.</ref>
<ref name="norman">Norman N. Greenwood, Alan Earnshaw: ''Chemie der Elemente.'' Wiley-VCH, Weinheim {{page|year=1988|isbn=3-527-26169-9|pages=}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алуминијум”