Ковачица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 22:
'''Ковачица''' је градско насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Ковачица|општини Ковачица]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Налази се 31 -{km}- од [[Панчево|Панчева]], 55 -{km}- од [[Београд]]а и око 35 -{km}- од [[Зрењанин]]а.
 
[[Град]]Варошица Ковачица је основаноснована [[1802]], али постоје подаци о постојању мањих насеља још из [[1458]]. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца. После [[1751]]. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. У Ковачици је рођен 1780. трговац [[Петар (Станисављевић) Рајић]], који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача [[Матице српске|Матица српска]].<ref>Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.</ref>. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију. Неколико година (око 1842. у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин културни радник, лајтант [[Александар Андрић]]<ref>"Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.</ref>, који је био песник, књижевник, академикчлан Матице српске у Пешти и Српског ученог друштва у Београду, новинар и издавач -, штампар.<ref>"Световид", Беч 1857.</ref> У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]], председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.<ref>дневни лист"Политика", Београд 1924.</ref> Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у [[Пожун|Пожуну]](данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана. Ковачица је у 20. веку на далеко позната као колонија сељака [[сликар]]а [[наивна уметност|наиваца]]. Позната имена [[Наивна уметност из Ковачице|словачке наиве из Ковачице]] су [[Јан Сокол]], [[Мартин Јонаш]] и [[Зузана Халупова]] <ref>[http://www.vojvodinaslovakart.com/index.php?option=com_content&task=view&id=55&Itemid=27 www.vojvodinaslovakart.com<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
 
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] у Ковачици је живело 6259 становника.