Лешек Колаковски — разлика између измена

м
 
== Биографија ==
Колаковски је рођен у граду [[Радом]], у [[Друга пољска република|Пољској]]. ЗахваљујућиЗбог немачкојнемачке окупацијиокупације Пољске у [[Други светски рат|Другом светском рату]], он није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне цасовечасове , пролазећи своје завршне испите је положио као изваредан студент. После рата, студирао је филозофију на [[Универзитет у Лођу|Универзитету у Лођу]] и 1953. године докторирао на [[Универзитет у Варшави|Варшавском универзитету]], са тезом о [[Барух Спиноза|Спинози]] . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године.
 
У младости, Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан [[Пољска уједињена радничка партија|Пољске уједињене радничке партије]]. ЊеговимКао интелектуалнимистаскнути обећањимаинтелектуални јерадник зарадиопутовао путје у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и постајепрозван је као „ревизионистички марксиста“, залагао залагањесе за хуманистичко тумачење Маркса. Годину дана после пољског октобра 1956. Пољског октобра, Колаковски је објавио четири дела критикујућикритика совјетскесовјетских марксистичкемарксистичких догмедогми.<ref>Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957</ref> ЊеговЊегово јавнијавно предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његовоњеговог протеривањеизбацивања из Пољске уједињене радничке партије. У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио и посао на Варшавском универзитету. Дошао је до закључка да је тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма ,. Његов главни рад су „Главне струјетокови марксизма марксизма“I, објављенII јеи III“, објављени су 1976-1978. У каснијој фаза Колаковски је постао све више фасциниран о доприносудоприносом теолошких претпоставки зау Западној културу, премда се и пре бавио историјом теологије и католичким Западмистицизмом. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним. Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.<ref>Clive James (2007) Cultural Amnesia. стр. 353.</ref>
 
Колаковски је 1968. године постао гостујући професор на одељење за филозофију на [[Универзитет Макгил|Универзитету Макгил]] у Монтреалу и 1969. се преселио на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету у Калифорнији, Беркли]]. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду. Он је углавном остао на Оксфорду, иако је провео део 1974. године на [[Jejl|Универзитету Јејл]], а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]].
Иако су његови радови су званично забрањенiбили забрањени у Пољској, илегалне копије њихњегових дела су знатно утицале на ставове пољскипољских интелектуалаца и поњске ​​опозиције. Његов есеј из 1971. године ''Тезе о нади и безнађабезнађу'' (Пун назив: У Стаљиновом земљама: Тезе о Нади и очај ) који је предложио да би самоорганизоване друштвене групе постепено проширитипрошириле сфере цивилног друштва у тоталитарнетоталитарној државедржави, помогаоинспирисао да инспиришеје покрете 1970. којекоји су довели до солидарности''Солидарност''-и и , на крају, до колапса комунизма у Европи 1989. У 1980. години, Колаковски је подржао солидарност[[Солидарност]] давањем интервјуа, писањем и прикупљањеприкупљањем средстава.<ref>Leszek Kołakowski (1971): Hope and Hopelessness. In: Survey, vol. 17, no. 3 (80)</ref>
<ref>Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971).</ref>
 
У Пољској , Колаковски није само поштован као филозоф и историчар идеја , него и као иконуикона замеђу противникапротивницима комунизма . Адам Михњик позваооценио Колаковскије "Колаковског "један од најистакнутијих стваралаца савремене Пољске културе".<ref>Norman Davies (5 October 1986) "True to Himself and His Homeland," New York Times.</ref> <ref>Adam Michnik (18 July 1985) "Letter from the Gdansk Prison," New York Review of Books.</ref>
 
Колаковски је умро 17. јула 2009, у Оксфорду. Leszek Kolakowski. Encyclopaedia Britannica У својој читуљи, филозоф Роџер СцрутонСкрутон је рекао Колаковски је „мислилац нашег времена“ и да је у вези дебате Колаковски је са интелектуалним противницима, "чак и ако ... . ништа није остало од субверзивних догми, нико се није осећао оштећен у свом егу или поражен у пројекту њиховог живота, од аргумената који би из било ког другог извора инспирисао највеће огорчење. "<ref>Scruton, Roger. "Leszek Kolakowski: thinker for our time". opendemocracy.net. Open Democracy. Retrieved 27 February 2015.</ref>
 
== Награде ==