Лешек Колаковски — разлика између измена

м
Колаковски је рођен у граду [[Радом]], у [[Друга пољска република|Пољској]]. Због немачке окупације Пољске у [[Други светски рат|Другом светском рату]], није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне часове , своје завршне испите је положио као изваредан студент. После рата, студирао је филозофију на [[Универзитет у Лођу|Универзитету у Лођу]] и 1953. године докторирао на [[Универзитет у Варшави|Варшавском универзитету]], са тезом о [[Барух Спиноза|Спинози]] . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године.
 
У младости, Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан [[Пољска уједињена радничка партија|Пољске уједињене радничке партије]]. Као истаскнути интелектуални радник путовао је у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и прозван је као „ревизионистички марксиста“, залагао се за хуманистичко тумачење Маркса. Годину дана после пољског октобра 1956., Колаковски је објавио четири дела критика совјетских марксистичких догми.<ref>Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957</ref> Његово јавно предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његовог избацивања из Пољске уједињене радничке партије. У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио и посао на Варшавском универзитету. Дошао је до закључка да тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма. Његов главни рад су [[„Главне токови марксизма I, II и III“]], објављени су 1976-1978. У каснијој фаза Колаковски је постао све више фасциниран доприносом теолошких претпоставки у Западној културу, премда се и пре бавио историјом теологије и католичким мистицизмом. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним. Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.<ref>Clive James (2007) Cultural Amnesia. стр. 353.</ref>
 
Колаковски је 1968. године постао гостујући професор на одељење за филозофију на [[Универзитет Макгил|Универзитету Макгил]] у Монтреалу и 1969. се преселио на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету у Калифорнији, Беркли]]. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду. Он је углавном остао на Оксфорду, иако је провео део 1974. године на [[Jejl|Универзитету Јејл]], а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]].