Самош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 23:
Године [[1840]]. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек [[1847]]. године. <ref>Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.),Самош 2000.</ref> Исте године подигнута је [[школа]]. У Самошу било је [[1843]]. год. 2152 [[становништво|становника]] православне вере са два пароха, а два [[учитељ]]а поучавало је 220 [[ђак]]а.
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Чланови те породице имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан и огромну кућу у центру села, црквени добротвори, народни посланици и вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. По њиховој наруџбини рођак сликар Урош Предић је урадио неколико икона за самошки храм.
Најзанимљивија личност у Самошу је био парох Александар Шандор Павловић. Тај врло образован самошки свештеник из 19. века, добар зналац страних језика - преводилац и теолошки писац, објавио је десетак књига.
Владимир Фијат, кувар у краљевском двору у Београду и колекционар поклонио је родном месту своју уметничку збирку, да се од ње направи завичајни музеј - његов легат у Самошу. Збирка је настала под непосредним утицајем кнеза Павла, такође колекционара.
На дан 25. новембра [[1898]]. год. Добио је железничку станицу на прузи [[Алибунар]] – [[Сечањ]] и Самош — [[Ковачица]].<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999:</ref>
| |||