Петница (Ваљево) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м у великим делом → великим делом |
|||
Ред 20:
== Петничка пећина ==
[[Слика:Petnicka pecina 1.jpg|мини|десно|300п|Доња пећина - извор реке Бање]]
Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на 300 -{m}- од Истраживачке станице. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили [[Јосиф Панчић]] и [[Јован Цвијић]]. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 -{m}- дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко-антрополошка истраживања спроведена [[1969]]. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно [[неолит]]ско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода [[Римско царство|Римљана]] (укључујући и коцкице за
== Демографија ==
|