Северни ледени океан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
м + |
||
Ред 2:
{{Океани света}}
'''Северни ледени океан''' је океан који се налази на простору око [[Сјеверни пол|Северног пола]], а представља најмањи и најплићи од пет [[океан]]а. Обухвата површину од 13 милиона и 100 хиљада квадратних километара.<ref name=Pidwirny>{{cite web | title=Introduction to the Oceans| work=www.physicalgeography.net| url=http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html | author=Michael Pidwirny|date=2006 | accessdate=2006-12-07 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20061209125035/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html| archivedate= 9. 12. 2006 | deadurl= no}}</ref> [[Међународна хидрографска организација]] га препознаје као океан, мада га неки [[океанографија|океанографи]] називају '''Арктичким медитеранским морем''' или једноставно '''Арктичким морем''', класификујући га као [[медитеранско море (океанографија)
| first=Matthias
| last=Tomczak
Ред 98:
[[Датотека:Copepodkils.jpg|thumb|right|250px|-{''[[Copepoda]]''}-]]
Услед његове релативне изолације од других океана, Арктички океан има јединствено комплексан систем протока воде. Он се класификује као [[медитеранско море (океанографија)|медитеранско море]], што је део светског океана који има само ограничену комуникацију са главним океанским басенима (што су Пацифик, Атлантик и Индијски океан) и где је циркулација доминирана [[Термохалинска покретна трака|термохалинским силама]].<ref name=Tomczak>[Regional Oceanography: An Introduction. Tomczak, Godfrey. Retrieved 18 November 2013.]</ref> Арктички океан има тоталну запремину од 18,07×10<sup>6</sup> km<sup>3</sup>, што је око 1,3% Светског океана. Просечна површинска циркулација је предоминантно циклонска на [[Евроазија|Евроазијској]] страни и антициклонска у [[Канадски басен|Канадском басену]].<ref name=Talley>[Descriptive Physical Oceanography. Talley, Pickard, Emery, Swift. Retrieved 2 November 2013.]</ref>
Вода улази из Тихог и Атланског океана и може се поделити у три јединствене водене масе. Најдубља водена маса се назива Арктичка доња водаи почиње око {{convert|900|m|abbr=off}} дубине.<ref name=Tomczak/> Она се састоји од најгушће воде у Светском океану и има два главна извора: воду Арктичког прага и дубоку воду Гренландског мора. Вода у региону прага почиње као прилив из Тихог океана, пролази кроз уски [[Берингов мореуз]] са просечном брзином од 0,8 свердрупа и долази до [[Чукотско море|Чукотског мора]].<ref name=Nature>[http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/arctic-ocean-circulation-going-around-at-the-102811553 Arctic Ocean Circulation: Going Around at the Top of the World. Retrieved 2 November 2013.]</ref> Током зиме, хладни ветрови са Аљаске дувају преко Чукотског мора, замрзавајући површинску воду и гурајући новоформирани лед ка Пацифику. Брзина померања леда је око 1–4 -{cm/s}-.<ref name=Talley/> Тај процес оставља густу, слану воду у мору која потања над континенталним прагом у западном Арктичком океану и креира халоклин.<ref name=Polar>[http://polardiscovery.whoi.edu/arctic/circulation.html Polar Discovery: Arctic Ocean Circulation. Retrieved 2 November 2013.]</ref>
| |||